Један од највећих неуспјеха у историји америчке обавјештајне службе изашао је на видјело 1994. године када је откривено да је агент ЦИА одговоран за рад са совјетским доушницима Олдрич Eјмс више од тридесет година био контраобавјештајац који је радио у корист КГБ-а.
Своју земљу је издао не би ли себи обезбиједио луксузан начин живота, а посљедице случаја Ејмс окарактерисане су као најкатастрофалније у историји ЦИА.
Регрутовање странаца који су имали приступ тајним информацијама почело је много прије Хладног рата и није било само резултат совјетско-америчког ривалства, док је тактика КГБ-а била прилично једноставна – "кртице" су обично регрутоване преко "резидената", тј. тајних агената који су радили у иностранству, обично под маском особља амбасаде или запослених у трговинским мисијама.
Међутим, Олдрич Ејмс је сам дошао у КГБ и добровољно се пријавио да шпијунира.
Добровољно се пријавио да шпијунира за КГБ
Ејмс је кренуо стопама свога оца који је радио у администрацији ЦИА, завршио је стручну обуку и постао агент. Послије неуспјешне мисије у Турској почео је да ради у совјетско-источноевропском одјељењу, научио је руски, добио позитивне критике и потом је унапређен.
Иако је занемарио безбједносне процедуре више пута, чак и заборавио актовку с тајним документима у возу, током боравка у Мексику уплео се у љубавну аферу с аташеом за културу у колумбијској амбасади, чиме је прекршио правила службе, каријера му је ишла узлазном путањом.
Његовим надређенима су се допале његове аналитичке способности и спремност да преузме задатке које други не би. Године 1983. пребачен је у Оперативно одјељење које се бавило контраобавјештајним пословима, гдје је добио приступ информацијама о операцијама ЦИА против совјетских обавјештајних служби и именима доушника.
Али због раскалашног начина живота, скупог развода, и прохтјева нове жене, Ејмс је био у финансијским неприликама, па је смислио како да дође до неопходног новца – априла 1985. дошао је у амбасаду СССР-а, гдје су, по његовим сазнањима, дјеловали агенти КГБ-а, и оставио пакет на пријему. У пакету су били његови подаци, контакт, кратки изводи из тајних докумената и захтјев за 50.000 долара уколико желе сарадњу.
Убрзо су, један по један, почели да нестају совјетски доушници ЦИА. Били су хапшени, испитивани, а многи су оптужени за издају и затварани или стријељани. За двије године ЦИА је изгубила више од 30 "кртица" – драстичан дио своје мреже. Прилив повјерљивих информација из СССР-а је скоро стао.
Ова "чистка" се догодила након што је Ејмс доставио КГБ-у различита документа која су укључивала информације о "кртицама" и обавјештајним операцијама ЦИА. За ЦИА је било посебно тешко што су изгубили важне изворе попут инжењера Адолфа Толкачева, који им је пренио информације о новим совјетским ракетним системима и борбеним авионима, као и генерала Главне обавјештајне управе (ГРУ) Дмитрија Пољакова, који је разоткрио совјетске доушнике у САД. Обојица су стријељани.
Било је нормално да обавјештајне службе с времена на вријеме губе доушнике и њихови надређени су ризиковали да буду изложени. Али таква брза и велика чистка била је неуобичајена. То је истовремено спријечило ЦИА да приступи тајнама Москве и нарушило репутацију агенције. Совјетска обавјештајна служба је јасно показала западним "колегама" и потенцијалним "кртицама" да може брзо да идентификује и казни издајнике.
ЦИА је почела да сумња да неко у агенцији помаже КГБ-у. Године 1986. група агената покренула је интерну истрагу.
Одали га зуби
Ејмсу се није свидјело што су информације које је он доставио коришћене тако неопрезно, јер је аутоматски пао под сумњу као неко ко је имао приступ информацијама о доушницима. Али га је смирила великодушна награда од КГБ-а – добио је укупно 4,6 милиона долара.
Ипак, Ејмс је био на листи осумњичених и чак два пута је морао да полаже тест на детектору лажи. Његови одговори привукли су пажњу истраге, али она тада није донијела коначну одлуку. Наставио је да ради за ЦИА још осам година, но на крају је ипак откривен захваљујући раскошном начину живота – скупој одјећи и скупој процедури избјељивања зуба који су до тад били тамни од пушења.
Истрага је открила и друге сумњиве трошкове и Ејмс је заједно са супругом ухапшен 21. фебруара 1994. године.
Прво је све негирао, али се онда нагодио како би супруга добила блажу казну. На суду је рекао да је разоткрио практично све совјетске агенте ЦИА, као и других америчких и страних служби, за шта је знао због свог високог положаја у америчкој агенцији.
Осуђен је на доживотну казну затвора коју тренутно служи у Федералном поправном заводу у граду Тере Хоут у Индијани.
Случај Ејмс је привукао велику медијску пажњу, а изазвао је и пометњу у Конгресу, па су се чак и колеге из ФБИ окренуле против ЦИА. Политичари и јавност били су огорчени због дуге истраге и чињенице да нико у ЦИА није отпуштен или барем деградиран након Ејмсовог разоткривања, пише РТ Балкан.
