Све је више знакова упозорења да би се израелски рат с Хамасом могао распламсати на шири блискоисточни сукоб.
Америка је већ послала другу ударну групу носача авиона предвођену “УСС Двајтом Ајзенхауером” у Персијски залив, док амерички државни секретар Ентони Блинкен каже да постоји вјероватноћа ескалације.
У Либану такође расту страхови да би Израел могао да искористи америчко покриће за покретање превентивног напада, док је Израел већ евакуисао своје градове у близини границе с Либаном, подсјећа лист Економист.
Даље се наводи да је један од разлога зашто је Израел одложио своју офанзиву у Гази појачање припрема за ескалацију на фронту ка Ирану.
Према Међународном институту за стратешке студије, тинк-тенку са сједиштем у Лондону, Иран лови мјеста гдје је локално политичко уређење слабо и гдје је лако усмјерити особље и оружје и гдје га ниједан спољни актер не може оспорити.
Способност Ирана да изазове хаос надохват руке – кроз Хамас, Хезболах, мноштво ирачких шиитских милиција и јеменских Хута – могла би му чак дати већу моћ од његових конвенционалних војних способности, које су релативно слабе, преноси Јутарњи лист.
У овом тренутку, како се оцјењује, циљ Ирана, као што је био током протекле деценије, није да изазове директан рат са Западом и његовим савезницима, већ да посије неизвјесност и нестабилност.
Таква се стратегија свиђа све ближем пријатељу Ирана, Русији, изолованој од Запада на сличан начин, а која је укључена и у трговину оружјем – дронова шахед-136.
Иран је дуго спонзорисао Хамас, али није се чинило да је унапред знао за његов напад на Израел 7. октобра, према западним званичницима упознатим с тим питањем. Ипак, настојао је да искористи Хамасова злодјела и да мобилизује осовину отпора. Хезболах и Израел размијенили су ватру, уз експлицитну подршку Ирана, односно Америке.
Убијено је чак 19 бораца Хезболаха. Затим, јеменски Хути, који контролишу главни град Јемена, лансирали су три крстареће ракете средњег домета, које су недавно набавили од Ирана, и бројне беспилотне летјелице према Еилату, израелском лучком граду, док су шиитске милиције које подржава Иран у Сирији и Ираку прошириле борбу стално гађајући базе у којима су смјештене америчке трупе ракетама и беспилотним летјелицама
Регионална превирања такође значе више новца за Иран, барем за сада. Цијене нафте порасле су за више од 5 долара по барелу од 7. октобра. Америка једва чека да смањи инфлацију уочи својих избора следеће године и прећутно је допуштала Ирану да извози више нафте, унпркос томе што је службено задржала санкције.
"Ти ирански барели врло су важни Џоу Бајдену”, каже Ахмед Мехди, нафтни аналитичар са сједиштем у Лондону.
Производња је премашила 3 милиона барела дневно, што је највећи ниво откако је Трампова администрација увела санкције 2018.
Ипак, посреднички рат с Америком и њеним савезницима био би велики ризик за Иран, а власти страхују да би регионални рат могао да подстакне нови циклус протеста у Ирану.
Такође, Армита Гераванд, иранска ученица која је пала у несвест 1. октобра након што ју је претукла морална полиција, према локалним активистима, проглашена је клинички мртвом – што би такође могло да оживи бијес који је извео иранске демонстранте на улице 2022. након смрти Махсе Амини у притвору.
Ирански рат је, како се даље оцјењује, деликатна игра и није јасно може ли контролисати своје "опуномоћенике", а и ирански "опуномоћеници" такође морају ускладити своје војне тежње с интересима Ирана.
Према иранским званичницима Башар ел Асад, сиријски предсједник, рекао је Хезболаху да не жели да послуша позиве да нападне Израел са сиријске територија. По његовом мишљењу, Хамас га је издао јер је стао на супротну страну 2011. након што им је пружио уточиште.
Либан се боји да ће бити још један жртвени јарац. Значајно је да је Хасан Насралах, вођа Хезболаха познат по својим ратоборним говорима, избегавао да се обрати јавности из свог бункера у Бејруту откако су борбе почеле. Претња рата уништила је наде Либана у оживљавање туризма, а либански премијер је рекао да је "одлука о рату и миру" изван његових руку.
Такође, савезници Ирана знају да ће САД, ако нападну америчке интересе, или можда Израел, највјероватније напасти њих, а не Иран.
