Њујорк је 5. септембра донио нове прописе, који су довели до онога што је Аирбнб назвао „де факто забраном“ платформе. Наиме, нова правила забрањују изнајмљивање циојеле куће, ограничене резервације за два госта и захтијевају да домаћин буде у кући са изнајмљивачима.
Овој одлуци могли би да се придружи и други градови, у борби са кризом на тржишту становања. Са више од 6 милиона некретнина у 100.000 градова и насеља изнајмљених преко Аирбнб-а, многи политичари почињу да схватају да је огроман број кућа изгубљених због краткорочних изнајмљивања резервисаних на дигиталним платформама.
То додатно подиже ионако неприступачне кирије за људе који живе у градовима и туристичким подручјима са великим бројем других кућа које се издају.
С друге стране, популарна перцепција Аирбнб-а је да појединачни домаћини желе да изнајме собу или некретнину док су одсутни, нудећи јефтин, забаван и флексибилан смјештај у својим домовима умјесто традиционалних хотела и пансиона преноси Гардијан.
Истраживање Института за економску политику (ЕПИ) са сједиштем у САД, међутим, показује да је имиџ веома застарио, при чему су резервације све више концентрисане на мали број професионалних изнајмљивача који се понашају као „минијатурне хотелске компаније“.
„Аирбнб тврди да је дио ’економије дијељења’ и да нарушава хотелску индустрију. Међутим, подаци показују да су већина Аирбнб огласа у већини градова читаве куће, од којих се многе изнајмљују током цијеле године, што омета становање и заједнице“, наводе.
Студије показују да краткорочно изнајмљивање преко Аирбнб-а има директан утицај на закупнине, а извјештај ЕПИ-ја је открио да је увођење и ширење Аирбнб-а у Њујорку можда подигло просјечне кирије за скоро 400 долара годишње за становнике града.
У Лондону, на примјер, од 81.000 доступних Аирбнб некретнина, више од 50.000 је цијелих некретнина, што значи да је најмање једна од свака 74 куће у главном граду Велике Британије доступна за краткорочно изнајмљивање.
Нови закон, познат као Локални закон 18, прати судску битку са Аирбнб-ом, који је тужио град два пута, понављајући правне битке са другим градовима који покушавају да обуздају компанију.
Широм Европе мноштво различитих националних закона и различита ограничења између градова одражавају покушаје да се уведу различити степени регулације. Градови попут Барселоне и Мадрида намећу строжа ограничења, док су Лондон и Праг међу најмање регулисаним.
Многи градови сада постављају ограничења на број ноћења годишње које домаћини могу да изнајме некретнину, са ограничењем од 90 дана у Лондону и 120 дана у Паризу. Али ако се придржавање строго не прати, власници рутински крше правила.
У комбинацији са посљедицама монетарне политике, од инфлаторног утицаја скоро 15 година квантитативног попуштања до ниских каматних стопа које олакшавају кредитни бум, праћене растом стопа које подстичу ренте, контрола раста Аирбнб-а може бити само дио много шире дебате о томе како ријешити стамбену кризу.
(Телеграф Бизнис)
