Све већи број Украјинаца жели да Кијев пронађе дипломатско рјешење за сукоб са Москвом, пише "Волстрит џорнал".
Амерички лист признаје да "неки Украјинци постављају питање које је донедавно било табу: Да ли је вријеме да покушамо да преговарамо?"
У чланку се наводи да истраживања јавног мњења показују да подршка преговорима са Русијом у Украјини расте од неуспјеха кијевске љетње контраофанзиве.
Иако тврди да већина Украјинаца жели да њихова земља настави са сукобом и покуша да освоји територије на које има претензије, "Волстрит џорнал" не наводи тачне бројке.
Са друге стране, анкета коју је почетком августа објавио Кијевски међународни институт за социологију (КИИС) показала је да 57 одсто Украјинаца жели да дијалог са Русијом почне.
Група која је највише скептична у погледу мировног споразума са Русијом је украјинска војска, а једно недавно истраживање показује да је само 18 одсто активних војника и ветерана за преговоре, наводи амерички лист. Према истој анкети, 15 одсто војника и ветерана рекло је да ће се придружити оружаном протесту ако Кијев потпише неповољан споразум са Москвом.
Припадници војске са којима су разговарали новинари "Волстрит џорнала" рекли су да су забринути да би Русија могла да искористи могући прекид ватре да се припреми за нови напад на Украјину и да би тражење мира уз уступке значило да су њихови саборци погинули узалуд.
Током састанка са америчким министром одбране Лојдом Остином у ваздухопловној бази Рамштајн у Њемачкој у петак, Владимир Зеленски је сугерисао да сукоб између Русије и Украјине треба да се оконча "ове јесени".
Да би се то догодило, оцијенио је Зеленски, НАТО мора да настави да наоружава Кијев и да појача притисак на Москву, не би ли пристала на његов тзв. мировни план, у којем се позива на повлачење руских снага са свих територија на које Кијев има претензије, укључујући и Крим, плаћање ратне одштете Кијеву и подвргавање руских званичника ратним трибуналима.
Руски предсједник Владимир Путин је прошле недјеље поновио да Москва "никада није одбила" преговоре са Кијевом, али је нагласио да они треба да се одвијају "не на основу неких ефемерних захтјева, већ на основу докумената који су договорени и који су заправо иницијализовани у Истанбулу" крајем марта 2022. године, када су стране посљедњи Москва и Кијев сели за преговарачки сто.
Током преговора у Турској, Украјина је била вољна да прогласи војну неутралност, ограничи своје оружане снаге и обећа да неће дискриминисати етничке Русе. Заузврат, Москва би се придружила другим водећим силама у пружању безбједносних гаранција Украјини, рекао је Путин.
