Уништавање ракете коју су испалили Хути од стране америчког ратног брода у Црвеном мору означава прву употребу у овом сукобу напредног оружаног система познатог као "посљедња линија одбране" америчке морнарице.
Систем блиске обране Phalanx (CWIS) активиран је у уторак увече на разарачу "USS Gravely" против онога за шта су амерички званичници рекли да је крстарећа ракета која се приближила броду на само 1 миљу удаљености - и пар секунди од удара.
Аутоматизовани систем "Phalanx" има Гетлингове топове који могу испалити до 4.500 метака калибра 20 милиметара у минуту, дјелујући на пројектиле или друге мете на изузетно блиским удаљеностима.
- Систем оружја "Phalanx" је вођен брзим рачунаром с радаром, и има вођени топ који може уништити противбродску ракету и друге пријетње у близини на мору и на копну - наводи произвођач "Raytheon" на својој веб страници под називом "Посљедња линија одбране".
Амерички ратни бродови су осујетили десетине претходних напада Хута помоћу одбране већег домета, вјероватно Стандард СМ-2, Стандард СМ-6 и "Evolved Sea Sparrow" ракета, кажу аналитичари. Те одбрамбене ракете циљају своје мете на удаљеностима од 8 миља (око 12 километара) или више.
Међутим, у уторак увече то се није догодило из разлога који нису откривени.
Том Карако, директор пројекта противракетне обране у Центру за стратешке и међународне студије, рекао је да је "забрињавајуће" што се ракета коју си испалили Хути приближила тако близу америчком ратном броду.
- Ако иде прилично брзо, 1 миља се преведе у врло кратко вријеме - рекао је Карако.
Аналитичар Карл Шустер, бивши капетан америчке ратне морнарице, рекао је да је ракета Хутија, која путује брзином од око 965 километара на час, вјероватно била удаљена око 4 секунде од удара на амерички ратни брод кад ју је уништио вјероватно 2 до 3 секунде дуг рафал ватреног оружја система Пхаланx.
Напоменуо је да уништавање долазне ракете на удаљености од 1 миље не значи да ратни бродови неће бити погођени крхотинама.
- Ракете не испаравају кад су уништене, шаљу хиљаде фрагмената и дијелова ракете - рекао је он. - Добра вијест је да се лакши дијелови брзо успоравају, али велики комади могу летјети до 500 метара.
Што је ракета ближа ратном броду када је уништена, то је већа опасност за брод, с већим комадима који могу пробити неоклопљене дијелове трупа већ са удаљености од отприлике 200 метара, рекао је Шустер.
У случају подзвучне крстареће ракете попут оне с којом се суочио "Gravely" у уторак, "у зависности од тога детонира ли се бојева глава, величини фрагмената, угла лета ракете и висине у тренутку уништења, отприлике 2% фрагмената може досећи брод", рекао је.
До 70% крхотина од ракета које путују већом брзином, попут надзвучних крстарећих ракета или балистичких ракета, вјероватно би погодило ратни брод након што их "Phalanx" уништи, рекао је.
"Phalanx" има ограничен домет висине, па можда чак не може ни циљати балистичке ракете које падају с неба изнад ратног брода, додао је Шустер.
Упркос свим овим напоменама, "Phalanx" је важно оружје за америчку морнарицу.
Од свог представљања 1980. године, сада је инсталиран на свим површинским бродовима америчке морнарице, а барем 24 савезника САД-а такође га користе, према "Raytheonu", који напомиње да је верзија постављена на копну већ учествовала у борбеним ситуацијама.
Хоће ли доћи до даље употребе у сукобима у Црвеном мору остаје да буде виђено. Али Хути подржани од Ирана не показују знакове успоравања својих напада на трговачке бродове и ратне бродове у водама око своје базе у Јемену, за које тврде да су одмазда против Израела због његовог рата у Гази.
Дан након напада на Gravely, Централна команда САД-а извјестила је да је други разарач, USS Carney, оборио долазеће противбродске ракете и беспилотне летјелице. А у четвртак су америчке снаге обориле беспилотну летјелицу Хута изнад Аденског залива и уништиле површинску летјелицу у Црвеном мору, наводи се.
У међувремену, двије балистичке ракете лансиране с подручја Јемена под контролом Хута нису погодиле мете у Црвеном мору, саопштила је Централна команда.
Најсмртоноснији напад за америчку војску догодио се прошле недјеље, када је дрон напао америчку базу у Јордану, убивши три америчка војника. САД вјерују да је група милитаната под називом Исламски отпор у Ираку била иза напада.
Предсједник Џо Бајден рекао је новинарима у уторак да је донио одлуку о америчком одговору на напад, али одбио је да открије детаље, преноси Телеграф.
Опције за администрацију Бајдена могле би укључивати ударе на иранске објекте у региону - али напади унутар самог Ирана су изузетно мало вјероватни, рекли су званичници, будући да Вашингтон не тражи директан рат с Техераном.
