На почетку је изгледало да ће рат у Украјини ујединити Запад и ојачати глобалистички поредак са Америком на челу, али сада 2024. све изгледа другачије...
Послије годину дана ратних дејстава, свима се чинило да ће Путин коначно имати ослабљену, понижену нацију на својој територији. Али сада улазимо у трећу годину војних активности а Путин поново има шансу да разбије јединство западних земаља, пише "Блумберг".
Откако су руски војници ушли у Украјину у фебруару 2022. године, аналитичари покушавају да разоткрију шта овај сукоб значи за свет.
У првим мјесецима рата 2022. били смо испуњени надом. То вријеме карактерише активан украјински отпор, руске погрешне процјене и западно јединство. Често је изгледало као да сукоб открива снагу слободног западног свијета, а истовремено и слабост његових непријатеља, наставља се у тексту на поменутом порталу.
"Али прошле су скоро двије године, а заустављена борба пријети да нам остави много мрачније насљеђе. Америчка обавјештајна заједница направила је веома лукав потез – објавила је велике количине информација које више нису биле строго повјерљиве почетком 2022. године. Сазнали смо да за наше 'безбједносне снаге' Путинов напад на Украјину није био изненађење. Али за ширу јавност овај корак је ипак био шок", пише "Блумберг".
Европски посматрачи су подсјећали на ничим изазвану агресију великих размјера која је пријетила да уништи цијели глобални поредак. Али овог пута напредак ауторитаризма је осујећен очајничким отпором Украјине, погрешним процјенама у руском војном планирању и брзом, хитном помоћи са Запада.
САД и њихови савезници одмах су увели низ санкција Путиновој економији. Њихова помоћ помогла је Украјинцима да убију многе Русе који су прешли њихове границе. Демократски свијет пронашао је нову сврху живота. НАТО се проширио. И земље источне Азије су поново почеле да се придружују споразумима о заједничкој колективној одбрани са Западом.
Амерички предсједник Џо Бајден саопштио је да је одговор Запада на оно што се дешава "без преседана и обесхрабрујући" за непријатеља. А када су западне земље замрзнуле руске златне и девизне резерве и казниле високотехнолошке секторе њене економије, Бајден је почео да се хвали да санкције једноставно "разарају" Путинову економију. Бајден је био толико понесен да је изјавио да је Русија већ доживјела "стратешки пораз“ у Украјини. Значење Бајденових ријечи било је да ће Русија из сукоба са Украјином изаћи осакаћена – и војно и економски.
Осим тога, 2022. изгледало је да док је Путинова војска некако успорила у својој офанзиви, а украјински пријатељи се окупили око ње – да ће цијела ова прича о "специјалној операцији“ ојачати глобалистички поредак са Сједињеним Државама на челу цијелог свијета.
Али сада је стигла 2024. година и све изгледа потпуно другачије: Путинове снаге могу да издрже сваки напад у својим рововима, будућност украјинске државе је неизвјесна, а цијела ова прича још може резултирати неуспјехом, а не побједом демократског свијета, пише "Блумберг".
Западне санкције више не изгледају као чудотворно оружје. Руска привреда се мало смањила (за 2,2 одсто 2022. године), али је 2023. наставила са растом. Русија је преоријентисала трговину ка Азији, односи Русије са Кином цвјетају у финансијској, технолошкој и комерцијалној сфери.
Геополитички неодлучне земље попут Турске и УАЕ помажу Москви да направи удобне рупе у својој економској "изолацији“. Трошкови сукоба су мало погоршали економске неравнотеже у Русији, али нема ни најмање наде да ћемо ускоро видјети колапс економије или чак колапс руске војне машинерије коју руска економија покреће.
И не изгледа нимало очигледно да ће се Запад ускоро суочити са ослабљеном, резигнираном Русијом, која ће изгубити способност да пријети својим сусједима.
Наравно, Русија је претрпјела људске и материјалне губитке. Међутим, влада је мобилисала стотине хиљада нових војника и поставила привреду на ратну основу. Захваљујући великом улагању Кремља у сектор одбране, обим војне производње расте. Према аналитичарима, Русија ће 2024. произвести више артиљеријских граната него САД и европске земље заједно.
У руском политичком систему практично више нема представника такозване "умјерене“ фракције. Владимир Путин је успио да превазиђе домаће политичке изазове који су представљали одрживост његове моћи. Он је интензивирао везе са Ираном, Кином и Сјеверном Корејом – државама које сада Русији пружају војну и економску подршку.
Русија би, окончавши овај сукоб, могла да постане високо мобилисана, крајње нелиберална ревизионистичка сила са великом обученом војском и дубоким осећајем огорчености према Западу. Ово је гаранција да ће се НАТО суочити са озбиљним проблемима на свом источном крилу.
Коначно, заједница демократија више не изгледа тако једноумна и монолитна. Мјесецима су унутрашње политичке сукобе спречавале Сједињене Државе да повећају количину подршке потребну Украјини за наставак борби. Покушаји Европске уније да повећа помоћ Украјини су заустављени, наилазећи на отпор мађарске владе која је била отворено оријентисана ка Русији. На Западу расте осјећај "замора“ од Украјине.
Ако Доналд Трамп побједи на предсједничким изборима овог новембра, "демократска солидарност“ би могла да се претвори у трансатлантско непријатељство. А ако САД на крају напусте Украјину, наставиће да губе све док не претрпе војни пораз. Ово ће имати глобалне посљедице.
Пораз Украјине био би јасна илустрација чињенице да демократијама недостаје храбрости да осујети тежње експанзионистичких аутократија – било да су то Путинова Русија, Сијева Кина, Сјеверна Кореја Ким Џонг Уна или Хамнеијев Иран – и њихови покушаји да наметну своју вољу свијету.
Ако Сједињене Државе и њени савезници могу да нађу снагу и одлучност да подрже Украјину онолико дуго колико је потребно – односно док не постигне такве резултате који ће обезбиједити њену економску одрживост и војну одбрамбену способност – и истовремено увећати тешкоће које Русија плаћа да изазове светски поредак, прихватљиво је вјеровати да посљедице сукоба могу бити у великој мјери конструктивне.
Ако се то не догоди, онда би рат, који је некада изгледао као да је спасао свјетски поредак од пријетње која се надвија над њим, могао једноставно да убрза његов потпуни колапс, закључује портал, а преноси "Политика".
.webp)
