У нападу на украјински град Дњепар Русија је испалила нови тип ракете средњег домета под називом Орешник.
Руски предсједник Владимир Путин је сада најавио да ће започети серијску производњу овог новог оружја. Он је то рекао представницима војне и одбрамбене индустрије.
"Морамо започети са серијском производњом", рекао је шеф Кремља, хвалећи "посебну снагу овог оружја и његову моћ".
Наложио је и даља тестирања ракете:
"Наставићемо ова испитивања, укључујући и у борбеним ситуацијама, у зависности од ситуације и природе пријетњи сигурности Русије".
Према ријечима шефа стратешких ракетних снага Русије Сергеја Каракајева, Русија може користити Орешник за нападе на циљеве на цијелој територији Европе, пише Дојче веле.
"Руска страна је јасно демонстрирала своје способности."
Ова изјава портпарола Кремља Дмитрија Пескова након употребе новог типа ракете сумира циљ руског вођства. Ракета, испаљена у четвртак на украјински град Дњепар, треба бити схваћена као упозорење – и пријетња. Обје поруке упућене су западним партнерима који снабдијевају Украјину оружјем. Према руским информацијама, Украјина је почетком седмице први пут употријебила америчке ракете типа АТАЦМС против Русије, које могу погодити циљеве удаљене до 300 километара.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров тада је запријетио "адекватним" одговором. Након употребе новог руског ракетног система, услиједила је додатна пријетња, овога пута од портпарола Кремља:
"Такође су јасне контуре даљих реакција, у случају да наше мишљење не буде узето у обзир", рекао је Песков за руску новинску агенцију Интерфакс. Ова изјава указује на потенцијал нове ракете, за коју се тврди да може носити нуклеарне бојеве главе. Чини се да је њен циљ постигнут, јер је пријетња схваћена.
Страх од "Лијеске"
Каква је то ракета која је изазвала толику пометњу?
"Хиперсонична ракета експерименталне природе", гласи одговор.
Тако ју је назвао руски предсједник Владимир Путин у телевизијском обраћању у четвртак навече. Путин је навео да је Русија "тестирала један од најновијих руских система ракета средњег домета у борбеним условима". Додао је да хиперсонична ракета може носити нуклеарне бојеве главе и да ју је немогуће пресрести.
Ракету, коју је Кремљ представио као изузетно опасну, прати прилично безазлено име: "Орешник", што у пријеводу значи "Лијеска".
Дан након напада, Украјина је изнијела јавности своја сазнања о ракети: достигла брзину једанаест пута већу од брзине звука, саопштила је украјинска тајна служба.
Летјела је 15 минута од лансирања у Астраханској области на југу Русије до удара у Дњепру. Русија је тестирала сличне ракете у јуну и октобру прошле године, саопштила је обавјештајна агенција.
Је ли руска ракета заиста тако опасна?
Остаје нејасно је ли ракета "Орешник" заиста толико опасна како је Кремљ представља. Штета коју је изазвала наводно је релативно мала. Локалне власти у Дњепру саопштиле су да су у нападу повријеђене двије особе те да је оштећен индустријски објект и рехабилитацијски центар за особе с инвалидитетом.
.webp)
Дњепар је локација бивше совјетске, а сада украјинске компаније за производњу ракета и наоружања Јушмаш.
Један амерички функционер изјавио је у Вашингтону да нова ракета не доноси значајну промјену.
Питање је и колико је ова ракета заиста нова. Америчко Министарство обране сматра да је модел утемељен на руској интерконтиненталној ракети РС-26 Рубеж, преноси Индекс.
Фабиан Хофман, истраживач технологије ракета на Свеучилишту у Ослу, такође не вјерује да се ради о потпуно новом оружју.
"Изненадило би ме да Русија може направити овакву ракету, а да не користи барем 90 одсто већ постојећих развојних рјешења и дијелове РС-26", рекао је Хофман. Амерички функционер је додао како Русија вјеројатно посједује само неколико оваквих ракета.
Састанак Савјета НАТО-Украјина
Као реакцију на употребу ракете, главни секретар НАТО-а, Марк Руте, сазвао је на захтјев Украјине сједницу Савјета НАТО-Украјина за сљедећи уторак. Ово ново тијело, основано прошле године, створено је за размјену информација у кризним ситуацијама, а нова руска ракета изазвала је управо такву кризу.
"Свијет мора реаговати", рекао је украјински предсједник Володимир Зеленски у четвртак навече, наглашавајући: "Тренутно нема снажног одговора."
Он је употребу ракете описао као "очито и озбиљно повећање размјера и бруталности рата".
Њемачки канцелар Олаф Шолц назвао је у петак овај чин "страшном ескалацијом", која показује "колико је овај рат опасан". Кина је такође реаговала. Портпарол Министарства спољних послова Лин Ђијан позвао је у Пекингу све стране на уздржаност и апеловао на то да се "обезбиједе услови за што скорији прекид ватре".
Мађарски премијер Виктор Орбан позвао је да се озбиљно схвате пријетње Русије да ће извршити још напада новим оружјем.
"Када нешто кажу о том питању, то треба дословно схватити", рекао је Орбан у једном интервјуа.
