Послије 13 година рата и неколико година релативног затишја, сиријски побуњеници су јуче заузели велики дио најмногољуднијег сиријског града Алепа. На челу неочекиваног развоја догађаја, који је узнемирио не само Башара ал Асада, већ и Москву, која је његов заштитник, налази се побуњеничка група Хајат Тахрир ал-Шам. То је сунитска паравојска коју подржава Турска, а САД је сматрају терористичком организацијом.
Хајат Тахрир ал-Шам настао је 2017. године удруживањем низа милитантних група које су се намножиле током грађанског рата који је избио у Сирији након почетка Арапског прољећа 2011. Тих година су аутократски режими пали у сјеверној Африци, али не и у Сирији.
Декларисани циљ Хајат Тахрир ал-Шама (познатог по акрониму ХТС) је стварање исламске државе и збацивање династичке владавине породице Асад и њиховог савезника Хезболаха из земље.
Ко је вођа офанзиве?
Групу предводи човјек чије је ратно име Абу Мохамед ал-Џолани, при чему се Џолани односи на сиријски дио Голанске висоравни, дјелимично припојен Израелу, одакле он и потиче. Ал-Јулани је прекаљени борац из сиријског грађанског рата у који је ушао као припадник сиријског огранка Ал-Каиде. Прије него што је ступио у терористичку организацију коју је основао Осама бин Ладен 2016. године, ал-Џолани је био емир ал-Нусре, сада угашене терористичке организације која је представљала испоставу Ал Каиде у Сирији.
Амерички Стејт департмент ставио је Џоланија на листу глобалних терориста 2013. године и понудио 10 милиона долара за информације које би довеле до његовог хапшења. Данас се његова организација сматра најјачом опозиционом групом на територији Сирије, а руководство тврди да је потпуно независно од утицаја бивших партнера из Ал Каиде. Познато је да је на почетку рата у Сирији ал-Џолани преузео одговорност за бомбашке нападе, истовремено најављујући ударе на западне снаге, конфискацију имовине вјерским мањинама и слање вјерске полиције да малтретира жене.
Међутим, посљедњих година Џолани и ХТС су промијенили свој имиџ и "ребрендирали" се. Експерт Арон Зелин пише да група посљедњих година промовише "цивилну власт" и војне акције против екстремистичких група на "својој територији". Џолани чак покушава да се покаже као заштитник других вјера, па је прошле године дозволио да се прва миса послије много година одржи у цркви у Идлибу.
Та промјена је примијећена и у САД. Прва администрација Доналда Трампа, пише Зелин, објавила је 2018. да више не лови директно Џоланија. Ипак, и поред кретања ка умјерености, Џолани је дозволио да на територији под његовом контролом дјелује неколико екстремистичких група. Поред тога, група је учествовала у посљедњем познатом "окршају" са америчким снагама 2022. године.
Велика и неочекивана офанзива Хајат Тахрир ал-Шама почела је дан након што су Израел и Хезболах објавили прекид ватре у Либану. Побуњеници су закључили да су савезници Башара ел Асада - Хезболах, Иран и Москва - слаби и заузети на другим фронтовима и покренули су напад. На друштвеним мрежама јуче су подијељене слике и видео снимци на којима се види да држе центар града и Велику џамију. Обновљене борбе у Сирији отварају могућност да се отвори још један фронт на Блиском истоку.
Роберт Форд, посљедњи амерички амбасадор у Сирији, у интервјуу за амерички Еј Би Си Њуз, примијетио је да је Израел посљедњих мјесеци извео неколико напада на сиријске владине снаге и снаге Хезболаха у тој области. Сиријска арапска армија контролише око 70 одсто Сирије, али 30 одсто контролишу побуњеничке групе, а ту се налазе и стране војне јединице.
САД има око 900 војника стационираних на сјевероистоку Сирије, далеко од Алепа, који су распоређени да спријече обнову најопаснијих џихадистичких група попут Исламске државе.
Турска такође има војне снаге на територији Сирије, које имају утицаја на групе које чине Хајат Тахрир ал-Шам.
Чарлс Листер, дугогодишњи аналитичар америчког института за Блиски исток специјализован за Сирију, рекао је за Еј-Би-Си да је развој догађаја значајан. Наиме, неколико година кретања на војној мапи Сирије била су занемарљива, тако да је ово велика промјена.
"Потенцијал да ова промјена има веома значајне посљедице постоји ако се покаже да режимске снаге нису у стању да задрже територију. Могуће је и да ће то бити догађај који ће промијенити игру“, сматра Листер и додаје да међу ризике сврстава и "буђење" бораца Исламске државе.
Према Фордовим ријечима, борбе у Алепу би могле да донесу још већу дестабилизацију уколико се "Русија и Турска повуку", или ако између њих дође до директног снажног сукоба.
