Ово је тек други случај Х5Н1 птичје грипе у Сједињеним Државама, док је задњи био прије двије године. Ризик за јавност је,како кажу стручњаци, и даље низак, а тестирања и анализе су у току, пише New York Times.

Птичји грип спада у групу грипа који су првенствено прилагођени птицама. Х5Н1 први пут је идентификован 1996. године у Кини код гусака, а код људи у Хонг Конгу годину дана касније.

Ове године су се почели појављивати извјештаји о кравама зараженим птичјим грипом у Тексасу и Новом Мексику. Најмање једној особи у Тексасу је дијагностификован птичји грип након контакта са зараженим кравама, како се претпоставља, казали су државни функционери у понед‌јељак.

Постоје различити начини на које је вирус могао пронаћи свој пут до говеда. Стручњаци наводе да су највјероватније заражене дивље птице контаминирале храну или воду коју говеда конзумирају. Засада нема знакова да је вирус толико напредовао да би се могао лако ширити међу људима, казали су савезни функционери.

Примарни пацијентов симптом био је кон‌јунктивитис, а сада се лијечи антивирусним лијековима и добро опоравља, кажу у Центру за контролу и превенцију болести.

Министарство пољопривреде објавило је прве случајеве у стадима у Тексасу и Кансасу прошле седмице, а неколико дана касније и у стаду у Мичигену. Прелиминарно тестирање сугерише да би краве у Новом Мексику и Ајдаху такође могле бити заражене.

Вирус је идентификован као иста верзија Х5Н1, подтипа грипа који циркулише у сјеверноамеричким птицама. Центар за контролу и превенцију болести сарађује с државним од‌јелима за здравство на праћењу људи који су можда били у контакту са зараженим птицама и животињама, рекли су из Центра у понед‌јељак.

Такође, позивају људе да избјегавају излагање болесним или мртвим птицама и животињама, те потенцијално зараженим материјалима. Питање које се поставља јест оно ширења саме болести, могуће је да краве самостално добију вирус, особито ако су заједничка храна или вода контаминирани.

Међутим, забрињавајућа је могућност да се вирус шири с краве на краву. Научници наводе како не би били изненађени да не постоји одређени степен преноса с краве на краву, јер како наводи др Gregory Gray, епидемиолог за заразне болести на Медицинском од‌јелу Универзитета у Тексасу, не види на који би се други начин вирус могао тако брзо ширити.

Пренос вируса с краве на краву би лако могао довести до већих, дуготрајнијих епидемија. То би вирусу такође дало више могућности прилагодбе својим домаћинима, повећавајући ризик да мутира и постане опасан за људе.

Научници и остали стручњаци помно прате ситуацију те се засад чини како нема способност д‌јелотворног ширења међу људима.

Пратите нас и путем Вибера