Планета Земља је у посљедњих 13 мјесеци рушила температурне рекорде, а сваки мјесец биљежи температуре за 1,5 степени Целзијуса више од прединдустријског просјека, резултат је нове научне студије о глобалном загријавању.
Сваки мјесец од јуна 2023. био је топлији од оног који му је претходио, па је просјечна глобална температуру између јула 2023. и јуна 2024. за 1,64 степена виша него прије Индустријске револуције у 19. вијеку, када су људи почели да сагоријевају фосилна горива и ослободили огромне количине гасова стаклене баште у атмосферу.
"Ово је више од статистичке необичности и истиче велику и континуирану промену у нашој клими. Чак и ако се овај специфичан низ екстрема у неком тренутку заврши, сигурно ћемо гледати како се нови рекорди обарају како клима наставља да се загријева. То је неизбјежно, осим ако не престанемо да додајемо гасове стаклене баште у атмосферу и океане", навео је у саопштењу Карло Буонтемпо, директор Службе за климатске промјене Коперникус (Ц3С) при ЕУ, која је објавила извјештај о расту температура.
Низ од 12 мјесеци дјелимично је узрокован Ел Нињом (климатски циклус приликом којег воде у тропском делу источног Пацифика постају топлије него иначе) који је трајао од јуна 2023. до маја 2024, што је довело до температура мора изнад просјека широм источног и централног дијела екваторијалног Пацифика.
"Клима је и даље алармантна. Посљедњих 12 мјесеци обара рекорде као никада раније, што је изазвано првенствено нашим емисијама гасова стаклене баште и додатним подстицајем од Ел Ниња у тропском Пацифику", саопштила је замјеница директора Ц3С Саманта Берџес.
Научници сматрају да је глобално загријавање од два степена изнад температура прије Индустријске револуције важан праг. Даљи раст температуре знатно повећава вјероватноћу разорног и неповратног климатског слома.
Али 1,5 °C је такође важна граница. Са тим порастом свјетска клима се приближава вишеструким преломним тачкама које ће изазвати топлотне таласе, поплаве, глад и широко распрострањено уништавање екосистема, упозориле су Уједињене нације у специјалном извјештају за 2018.
Према Париском споразуму из 2015. године, скоро 200 земаља се обавезало да ће ограничити пораст глобалне температуре на 1,5 °C и безбједно испод 2 °C.
Иако су нова открића забрињавајућа, у извјештају се наглашава да су границе од 1,5 °C и 2 °C мете за планету у периоду од 20 до 30 година, што значи да обећања још увијек нису званично прекршена.
Али мало је вјероватно да ће рекордно високе температуре пасти ускоро, кажу истраживачи. Научници су се у почетку надали да би крај Ел Ниња могао планети да одложи загријавање, али се предвиђа да ће САД и даље имати температуре топлије од просјека до краја љета, према Националној администрацији за океане и атмосферу.
"Сада процјењујем да постоји отприлике 95 одсто шансе да 2024. заврши испред 2023. као најтоплија година од када су почеле да се биљеже глобалне температуре површине средином 19. вијека", написао је Зик Хаусфатер, климатолог у америчкој непрофитној организацији Беркли Ерт на мрежи X.
(б92)
