Америчка Национална безбједносна агенција (НСА) би могла за свега пар дана да преузме интернет, и то не можете прочитати ни на једној насловници просто зато што нико није примјетио, упозорио је Едвард Сноуден.
Чувени узбуњивач је тако реаговао на низ објава на друштвеној мрежи Икс директорке програма за слободу и националну безбједност на Бренан институту за правосуђе Правног факултета Универзитета у Њујорку Елизабет Гојтајнова.
Гојтајнова је позвала Сенат САД да не потврди одлуку Представничког дома који је изгласао поновно усвајање Закона о надзору страних обавјештајних служби (ФИСА), чији је Одјељак 702, усвојен 2008. године, ноторно омогућио америчким обавјештајцима да прислушкују телефонске и интернет разговоре који се обављају путем америчких мрежама попут "Гугла", преноси РТ Балкан.
Иако у теорији циља странце, овај програм је омогућио "индиректно" прикупљање података милиона америчких грађана, и то без судског налога. Према подацима објављеним 2022. године, ФБИ је користио овај програм да испита електронске податке скоро 3,4 милиона Американаца 2021. године.
Свако је у обавези да постане шпијун
Гојтајнова објашњава да је ФИСА до сада обавезивала све "провајдере услуга електронске комуникације" да помажу НСА у обавјештајном раду који покрива Одјељак 702.
Међутим, закон којим се поновно усваја Закон о надзору страних обавјештајних служби садржи амандман који је предложио Обавјештајни одбор Представничког дома, а који је измијенио дефиницију "провајдера услуга електронске комуникације" и тиме драматично проширио списак ентитета који су у обавези да саучествују у шпијунским активностима НСА, наводи она.
"Ако се ово усвоји, свака компанија или појединац који пружа БИЛО КАКВУ услугу може бити приморан да помаже у надзору НСА, све док има приступ опреми на којој се комуникације преносе или чувају – као што су рутери, сервери, куле за мобилне уређаје итд", пише Гојтајнова.
То се односи и на фитнес центре, бербернице, зубарске ординације итд. чији вај-фај користи њихова клијентела, али и ентитете који своје некретнине издају новинским агенцијама, правницима итд.
"Амандман се чак односи и на пружаоце услуга који долазе у наше домове. Чистачи кућа, водоинсталатери, људи који обављају поправке и пружаоци ИТ услуга имају приступ лаптоп рачунарима и рутерима у нашим домовима и могли би бити приморани да служе као сурогат шпијуни", наводи даље Гојтајнова.
За разлику од провајдера електронских услуга попут "Гугла", ти људи немају способност да изолују циљане преписке које би могле бити од интереса НСА, те би стога били у обавези да америчкој служби обезбеде приступ електронској опреми на којој се обавља комуникација, односно да користе технике или справе за добављање електронске комуникације.
Поврх тога, НСА би ограничавао само "систем части" да не чита преписке које се не односе на потврђене стране мете, док њеним саучесницима пријете озбиљне казне уколико било коме открију какву су помоћ били приморани да пруже америчкој обавјештајној агенцији.
Трампов неуспјели покушај да "убије" ФИСА
Прије него што је закон о поновном усвајању ФИСА усвојен у петак, група од 19 конзервативних посланика блокирала је процедурално гласање у сриједу, спријечивши предсједника Представничког дома Мајка Џонсона да одржи гласање о обнови Одјељка 702.
Групу од 19 републиканаца је подржао бивши предсједник САД Доналд Трамп, који их је позвао да "убију ФИСА", истакавши да је ФБИ "незаконито користио" тај закон како би шпијунирао његову кампању 2016. године.
Дисиденти су се у петак сложили да ће усвојити закон уколико се унесе амандман који смањује рок финансирања Одјељка 702 са пет на двије године, и одржали засебно гласање о амандману који би захтијевао да ФБИ и друге шпијунске агенције прибаве судске налоге прије употребе овог програма за шпијунирање Американаца.
Пошто је и за и против гласало по 212 посланика, Џонсон је искористио свој глас да спријечи усвајање овог амандмана.
