ФБИ је открио око 2.400 докумената повезаних са убиством предсједника Кенедија који никада нису достављени Одбору за ревизију и објављивање.
Списи који су и даље тајни налазе се међу 14.000 страница докумената које је ФБИ пронашао у прегледу покренутом након извршне наредбе предсједника САД Доналда Трампа од 23. јануара, којом је затражено објављивање свих докумената о убиству Кенедија.
Ово откриће - 61 годину након што је Кенеди убијен у Даласу - долази након деценија одбијања власти да објави све документе о атентату, што је подстакло бројне теорије завјере.
Постојање ових нових докумената откривено је Бијелој кући у петак, када је Канцеларија директора националне обавјештајне службе поднијела свој план за објављивање досијеа у складу са Трамповом наредбом.
Шта знамо до сада
Садржај новооткривених докумената чува се у строгој тајности. Три извора која су открила њихово постојање Аxиосу изјавила су да их нису видјели.
Ипак, откриће хиљада докумената о једном од најанализиранијих догађаја у америчкој историји вјероватно ће отворити питања о процедурама за провјеру и објављивање информација унутар цијеле владе.
"Ово је огромно. Показује да ФБИ ово коначно схвата озбиљно“, рекао је Џеферсон Морли, експерт за атентат и потпредсједник непрофитне организације Mary Ferrell Foundation, највећег америчког извора докумената о убиству Кенедија.
Он је раније тужио америчку владу тражећи више докумената.
"ФБИ коначно каже: ‘Одговорићемо на предсједникову наредбу’, умјесто да наставимо са скривањем“, додао је Морли.
Шта ово значи за мистерију атентата?
Стручњаци кажу да преостали документи који треба да буду објављени - као и новооткривени извјештаји - вјероватно неће донијети коначан доказ да ли је Ли Харви Освалд дјеловао сам или је био дио шире завјере.
Према Закону о досијеима ЈФК из 1992. године, сви документи о атентату требало је да буду предати Одбору за ревизију ЈФК досијеа, а затим Националном архиву. Ови документи је према закону требало да буду у потпуности објављени до 2017. године.
Међутим, званичници су сада утврдили да ти новооткривени записи никада нису достављени нити прегледани од стране Одбора за ревизију или Националног архива.
Када је Трамп био предсједник 2017. године, он је, по савјету ЦИА, одложио објављивање досијеа које је влада већ идентификовала. Предсједник Бајден је касније наредио ограничена објављивања, која такође нису у потпуности испоштовала дух Закона о досијеима ЈФК.
Заговорници транспарентности тврдили су да би потпуно објављивање атентаторских досијеа могло компромитовати “изворе и методе” обавјештајне службе, као и неправедно увући у контроверзу тадашње званичнике.
Трамп већ годинама жали што није објавио све ЈФК досијее током свог првог мандата, према људима који су о томе разговарали с њим.
Током кампање за изборе 2024, Трамп је обећао својим присталицама и Роберту Ф. Кенедију млађем, брату убијеног предсједника, да ће објавити документе о атентату на ЈФК из 1963, као и о убиству његовог оца, Роберта Ф. Кенедија, 1968.
РФК Јр., кога је Трамп именовао за секретара за здравство и социјалне услуге, годинама се залаже за потпуно објављивање и вјерује да су оба атентата дио шире завјере.
Трампова наредба захтијева план за објављивање докумената о атентатима на РФК и Мартина Лутера Кинга млађег до 9. марта.
Шта слиједи?
Упркос Трамповој наредби, извори тврде да разне обавјештајне агенције које посједују документе о атентату и даље предлажу њихово редиговање и скривање информација.
"Када предсједник чује за ову опструкцију, побјесниће“, рекао је званичник Бијеле куће за Аxиос.
“Ово је потпуни deep state bull*hit,” додао је други.
"Немојте се изненадити ако се сви ови документи једноставно изненада појаве на интернету. Он жели да затвори ову причу и каже да је испунио обећање“, рекао је Трампов савјетник.
Могуће правне посљедице
Новооткривени ФБИ документи могли би бити релевантни у текућој федералној тужби коју је Mary Ferrell Foundation поднијела против Бајденове администрације 2022. године.
Тужба тврди да су федералне агенције имале још докумената повезаних с атентатом које нису предале Националном архиву. Међу њима су:
Затворски снимци мафијашког боса Карлоса Марчела, који је тврдио да је био умијешан у атентат;
ЦИА документи о Џорџу Јоанидесу, шефу тајних операција ЦИА у Мајамију, који је био официр за везу са групом кубанских изгнаника у Њу Орлеансу, која је имала серију сусрета са Освалдом прије пуцњаве. Јоанидес је такође оптужен да је обмањивао конгресну комисију која је истраживала атентат, јер није открио своје везе са Освалдом, преноси Телеграф.рс.
"Јоанидесов досије изгледа баш као ови новооткривени ФБИ фајлови. То је нешто директно повезано са атентатом, а никада није достављено Националном архиву“, рекао је Морли.
