По први пут је глобално загријевање премашило 1,5 степени Целзијуса током цијеле године, према климатској служби ЕУ.
Свјетски лидери обећали су 2015. године да ће покушати да ограниче дугорочни пораст температуре на 1,5 степени, што се сматра кључним за избјегавање најштетнијих утицаја.
Ово прво једногодишње кршење не нарушава тај оријентир Паришког споразума, али дугорочно приближава свет томе.
Научници кажу да хитна акција за смањење емисије угљеника и даље може успорити загревање.
- Прећи 1,5 степени загријевања у годишњем просеку је значајно - каже професорка Лиз Бентли, извршна директорка Краљевског метеоролошког друштва.
Она је додала да је то још један корак у погрешном правцу.
- Али знамо шта треба да урадимо - додаје она за BBC.
Ограничавање дугорочног загријевања на 1,5 степени Целзијуса "прединдустријских" нивоа - прије него што су људи почели да сагоријевају велике количине фосилних горива - постало је кључни симбол међународних напора у борби против климатских промјена.
Значајан извјештај УН из 2018. каже да су ризици од климатских промјена - као што су интензивни топлотни таласи, пораст нивоа мора и губитак дивљих животиња - били много већи при загријевању од 2 степена него на 1,5 степени.
Међутим, температуре су наставиле да расту забрињавајућим темпом, показују подаци из Службе за климатске промјене Коперник ЕУ из прошле године.
Период од фебруара 2023. до јануара 2024. достигао је 1,52 степени загријевања.
Ово једногодишње кршење није велико изненађење. Јануар је био осми рекордно топао мјесец заредом.
Научна група Беркли Ерт каже да је 2023. календарска година била за више од 1,5 степени изнад прединдустријског нивоа. Друга научна тијела, као што је НАСА, поставила су последњих 12 мјесеци нешто испод 1,5 степени загријевања.
Ове мале разлике су углавном посљедица начина на који се глобалне температуре процјењују за касне 1800-те, када су мјерења била ријеђа.
Сви главни скупови података слажу се о недавној путањи загријевања и да је свијет у далеко најтоплијем периоду од када су модерни записи почели - и вјероватно много дуже.
И свјетска површина мора је такође на највишој икада забиљеженој просјечној температури - још један знак распрострањености климатских рекорда.
Емисије које загријевају планету, углавном коришћењем фосилних горива, наставиле су да расту последњих година.
Научници најозбиљније упозоравају да, уколико се глобалне емисије хитно не сведу на нулу, свијет ће ускоро прећи сигурносна ограничења наведена у Паришком климатском споразуму.
