Њемачка економија стагнираће у 2024. години, процјењују водећи економски институти, драстично снизивши прогнозу због високих каматних стопа, слабе глобалне потражње и политичке неизвјесности. Највећа европска економија порашће у овој години за 0.1 одсто, показују нове процјене института Ифо, DIW, IWH, IfW и RWI.
Прошле јесени прогнозирали су да ће активност у 2024. порасти за 1.3 одсто. Маргинално су пак смањили процјену за идућу годину, на 1.4 одсто.
"Иако ће опоравак вјеројатно кренути од прољећа, раст у цјелини гледано неће баш бити јак", рекао је Стефан Kooths, водитељ економских истраживања при Киелском институту за свјетско господарство (IfW).
Економска активност тренутно је тек незнатно већа него што је била прије пандемије будући да продуктивност стагнира, наводе институти у прољетном извјештају. "И у домаћој и у иностраној економији у посљедње вријеме превладавају неповољни фактори", наводи се у извјештају.
Њемачки извоз пада упркос убрзаној глобалној економској активности, констатују, указујући на слабу потражњу за капиталним и интермедијарним производима, кључним њемачким извозним производима. Томе ваља додати нарушену цјеновну конкурентност њемачких добара чија производња изискује већу потрошњу енергије, додали су.
Корпоративна улагања требала би порасти у 2025. години, али ће се вјероватно задржати на нивоу из 2017. због неизвјесности која обавија економску политику, истичу у извјештају.
Кључна лична потрошња
У овој ће години лична потрошња постати најважнији мотор раста економије, а у идућој години требао би је у тој улози замијенити снажнији извоз, наводе институти. Потицај потрошњи требала би бити слабија инфлација, која би у овој години требала клизнути на 2.3 одсто и на 1.8 одсто у 2025.
Потрошњу би требало помоћи и снажно тржиште рада, сматрају институти, додајући да би незапосленост овог прољећа требала тек незнатно расти. У овој години стопа незапослености вјероватно ће износити 5.8 одсто и клизнути на 5.5 одсто у 2025.
У таквим би условима плате требале реално порасти током цијелог периода обухваћеног истраживањем и надокнадити губитке из 2022. и прве половине 2023., наводи се у извјештају.
.webp)
Али, ниво с краја 2021., прије драстичног скока инфлације, требале би достигнути тек у другом тромјесечју 2025. године, наглашавају стручњаци.
Министарство економије укључује прогнозе института у своје пројекције. Влада тренутно очекује да ће највећа европска економија ове године расти по стопи од 0.2 одсто, снизивши такође драстично прогнозу која је предвиђала 1.3-постотни раст активности, подсјећа Ројтерс.
(Индекс)
