Зато је излазност на изборима била највећа у историји Русије и зато је Владимир Путин остварио резултат који је остварио.

Овако др Стеван Гајић, гостујући професор на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО) коментарише изјаву предсједнице руске Централне изборне комисије Еле Памфилове, која се између осталог захвалила и Западу што је „ујединио Русе“.

Учвршћен друштвени консензус

Друштвени консензус је у Русији постојао и раније, али на много слабијим основама него данас, објашњава Гајић.

„Недавно сам се вратио из Русије и, да нема рата, овај период би свакако био запамћен као период једног од највећих економских пробоја Русије. То се види на сваком кораку“, додаје он.

Русија у синергији са Кином, Индијом, Ираном, арапским и другим азијским државама гради нови свијет, што је нови ниво интеграција који се догађа ван западне хегемоније, са чиме Запад не жели да се помири, истиче саговорник и пита се шта су западни политичари очекивали.

„Људи су гласали овако зато што је у питању судбина земље. Путинова побједа је нулта тачка од које може да се говори о унутрашњој политици и да сада никакве политичке турбуленције нису потребне. То масовно мисле и људи који су, генерално, опозиционо настројени“, сматра Гајић.

Побједа стигла и захваљујући Макрону

Русија је у последње време имала неколико опипљивих победа, у пропагандном рату, то је био интервју са Такером Карлсоном. Након тога, имали смо украјински напад на руску територију, који се догађао у контексту изјава француског предсједника Емануела Макрона о копненој операцији против Русије.

„Запад се оголио као права страна у рату у коме су украјински војници потрошно средство. Мислим да је Макронова изјава у комбинацији са појачаним нападима да стару руску границу повећало одзив бирача“, наводи Гајић.

Запад погрешно процијенио ситуацију

Према тумачењу новинара бањалучке АТВ Давора Станковића, на предсједничким изборима у Русији догодило се оно што је уобичајено у свим државама у сукобу, па и у САД. Као што су сви амерички предсједници побјеђивали на изборима када им је држава у сукобу, тако су и грађани Русије одлучили да на кормилу државе остане Владимир Путин.

Према његовим ријечима, Запад је погрешно процијенио ситуацију када је ријеч о антируским санкцијама.

„Недавно сам био у Русији и тамо се уопште не осјећа да је земља у рату или да постоји нека криза. Они су се једноставно окренули онима који желе да сарађују са њима када је ријеч о трговини и индустрији“, каже Станковић.

Колико је земља јединствена, најбоље илуструје како су гласали руски региони са муслиманском већином – масовно су изашли на гласање и масовно су гласали за Путина, наводи Станковић:

„То је оно што на Западу не разумију – јединство, како се то некада говорило код нас, свих народа и народности. Они су потпуно лојални и привржени Русији“.

Већина човјечанства нада се руској побједи

На Западу је владало изузетно велико интересовање за предсједничке изборе у Русији – као да ће руски предсједник владати и Америком, како је пажњу коју су у САД посветили изборима у Русији прокоментарисала портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Гајић сматра да је тако велико интересовање природно – већина човјечанства нада се руској побједи, јер у њој види шансу за своје ослобођење. Али, у Русију су упрте очи и са Запада из истог разлога.

„Русија није најмногољуднија земља и није најјача економија. Али Русија је једина држава која може да уједини човјечанство за свргавање хегемоније Запада, хегемоније једне класе људи који су држали човјечанство као таоце. Русија је та која може да уједини Индију и Кину, она је кључ за ослобађање човјечанства и природно је да је цио свијет био заинтересован за ове изборе“, тврди Гајић.

Подсјећамо, излазност на предсједничким изборима у Русији била рекордна и незабиљежена у историји Русије – на биралишта је изашло 77,44 одсто грађана, а Владимир Путин је освојио 87,3 одсто гласова.

(Извор: Спутњик)

Пратите нас и путем Вибера