БиХ никад није постојала и бесмислено је инсистирање САД на њеном опстанку. Тим ријечима је Хенри Кисинџер, некадашњи државни секретар и шеф Савјета за националну безбједност, још прије 13 година, очитао лекцију администрацији у Вашингтону.
"Понашамо се као да силом покушавамо да вратимо Србе у некакву митску Босну, која није постојала никада у историји. Не постоји "босански" језик, не постоји "босанска" култура. Босна је административна јединица која се састоји од Хрвата, муслимана и Срба, вјештачки створена у бившој Југославији и глупаво призната као држава од западних сила 1991", рекао је Кисинџер.
Ријетко ко би то рекао на глас али Кисинџер се није либио да осуди бомбардовање Србије 1999. називајући га у недјељнику Тајм „Мадлениним ратом“
"Он није био заговорник америчког интервенционизма на Балкану јер није схватио шта ће тај интервенционизам донијети Сједињеним државама. Он је мислио да се безбједност цијелог евроатланског савеза, мора тражити са договором са Москвом а не у конфликту. Што би нама овдје на Балкану одговарало да је та Кисинџеров приступу прихваћен крајем 80-их, почетком 90их. или не би било грађанског рата код нас или би он сасвим другачије изгледао", каже Душан Пророковић, Институт за међународну политику и привреду.
Управо то, да свијет другачије изгледа, залагао се до смрти, активно радећи и у 100-тој години живота.
Након вишемјесечних хладних односа, санкција, црних листа и забране увоза и извоза, раније овог мјесеца свијет је пратио састанак Си Ђипинга и Џоа Бајдена. Оно што је претходило шетњи по парковима калифорнијског града Вудсајда, су мјесеци лобирања и дипломатских „натезања“ И састанак кинеског предсједника и Кисинџера, у јулу ове године. Иако је званично радио за само двојицу: Ричарда Никсона и Џералда Форда, ријетки су амерички предсједници које није савјетовао: Отац америчке дипломатије био је свеприсутан у геополитичким играма. Ипак, поглед на лик и дјело Хенрија Кисинџера, потпуно је другачији Јужној Америци или Азији. Тамо се сматра ратним злочинцем, особом лично одговорном за рат у Вијетнаму. Због "Вијетнама" добио је Нобелову награду за мир. Контроверзнијег лауреата норвешки комитет није имао од те 1973. Гласовима 4:3, награду је "скинуо" Јосипу Брозу Титу.