Отац савремене дипломатије Хенри Кисинџер преминуо је у стотој години. Кисинџерово искусно гледиште постојања БиХ и ратова на простору бивше СФРЈ, увелико су се разликовали од званичне политике САД-а тих година. Он је у неколико телевизијских наступа истицао да БиХ као држава није требало да постоји и да му нису јасни напади на Србе, а аболирање других народа.
"Ако погледате историју Срба, 600 година су се борили против доминације ислама. И зашто би Америка прекршиле сопствени принцип самоопредјељења да би их бомбардовали, зашто би их медији називали сепаратистима? Од чега се одвајају? Вјерујем да би требало да препознамо муслиманску државу и дозволимо другим нацијама да или да се осамостале или да се придруже Србији или Хрватској и да се ми не мијешамо у балкански рат. То се не може завршити. Чак иако смо ту, не можемо остати као вјечна окупација. Њемачкој је требало 17 дивизија да окупира Србију и посљедњем рату, а ми немамо стомак за то, нити би требало да имамо", поручио је Кисинџер у једном од телевизијских гостовања.
Говорећи о идеји мултиетничке БиХ, он је подсјетио да је ријеч о народима који су три године водили бруталне ратове са јасним ставом да не желе друге да живе на њиховој територији.
"Готово је немогуће замислити централну власт. Све је почело 1991. јер су тада етничке групе схватиле да не могу живјети заједно у веома слабој конфедерацији чему смо се ми противили. Мислим да смо се укључили у опасну политику, иако смо војно надмоћнији", поручио је Кисинџер.
Коментарисао је и НАТО бомбардовање како би натјерали Србе да се предају.
"Рекли су да су се спремни повући ако им гарантујемо заштиту од муслиманских напада, а то смо им одбили дати. То је проблем. Морамо се фокусирати на историју Срба. Ко год да је почео посљедњу рунду, толико је рунди било прије за које не могу да буду одговорне ниједна од ових етничких група".
Кисинџер је истицао и медијски утицај који је био наклоњен муслиманима.
"Уитсак јавности на основу медија је да је одговорност на једној групи, да је сво зло овдје од Срба, а да муслимани нису вршили етничко чишћење као ни Хрвати. Несумњиво је да су и Хрвати починили етничко чишћење у Кајини, најмање 150.000 хиљада у Крајини, вјероватно и више а и муслимани су радили исто гдје год су могли. Проблем је што се то код Срба догађало у већим мјестима гдје је био могућ приступ медијима, док су муслимани то радили у сеоским подручјима гдје новинара и није било. Слике становника Сарајева који трче улицама како би спасили животе створиле су ту неку хитност да се уради нешто".
Он је сукоб у СФРЈ окарактерисао као бруталан, али је наглашавао да му није јасан интерес САД-а на Балкану.
"Оно што ме брине је шта је амерички интерес у заузимању стране у балканском рату који предуго траје и који може да буде вођен са наше стране уз још више жртава или да једноставно дозволимо етничким групама да сами одређују своје принципе самоопредјељења" рекао је Кисинџер у емисији.
