Је ли шокантна побједа националисте Калина Георгескуа у првом кругу предсједничких избора у Румунији прошле недјеље аномалија или та чланица ЕУ и НАТО заиста скреће према крајњој десници?
То је питање посебно важно јер Румуни овај викенд бирају нови сазив парламента, пише "Политико".
Релативни побједник се диви Путину
Георгеску, који се диви руском предсједнику Владимиру Путину, уздигао се из политичке сјене до побједе на крилима изузетно успјешне кампање на ТикТоку, што је подстакло сумње и упозорења супарничких политичара на прикривено мијешање и утицај Русије.
Иако су ти привлачни видеоматеријали били неочекиван мамац за бираче, Георгескуове главне теме у кампањи имале су класичан популистички призвук. Истицао је традиционалне хришћанске вриједности, обећавао да ће се борити за људе који су економски искључени и рекао да ће учинити Румунију више самосталном у секторима као што су прехрана и енергетика.
Адриан Аxиниа, потпредсједник крајње десног Савеза за унију Румуна (АУР) и посланик Европског парламента, рекао је да ће та питања избити у први план на парламентарним изборима у недјељу. Георгеску је био члан АУР-а прије него што се кандидовао као независан кандидат.
"Људи, изгледа, иду за суверенистичком опцијом и показали су да више не прихватају да се у Европи третирају као другоразредне грађани", рекао је Аxиниа.
АУР је избио на врх у једној анкети уочи парламентарних избора у недјељу. Очекује се да ће добити нешто више од 22 одсто гласова, испред естаблишментске Социјалдемократске странке (ПСД, лијеви центар) с нешто више од 21 одсто гласова, по испитивању које је задњих неколико дана провела мала компанија за испитивања јавног мњења "АтласИнтел".
Друге двије крајње десне странке испод пет одсто
Двије друге крајње десне странке, СОС Румунија, коју води европски посланик Диана Сосоака, и Странка младих, коју је прошле године основао бивши члан АУР-а, добијају у анкетама нешто мање од пет одсто гласова, колико износи праг за улазак у парламент, али би га могле и прећи.
Очекује се да странка која на изборима у недјељу добије највише гласова номинује идућег премијера. Ако ниједна странка не добије више од половине укупних гласова, мораће саставити коалицију.
Побиједи ли АУР, могао би покушати основати мањинску владу с другим крајње десним странкама ако оне прођу изборни праг. Мејнстрим странке, којима се смањује бирачка база како Румуни одбацују естаблишмент, могле би оклијевати ући у савез с крајњом десницом.
"Шансе да Румунија добије мањинску владу након ових избора изузетно су високе", рекао је главни директор "АтласИнтела" Андреи Роман.
Румунски уставни суд забранио је у октобру Сосоаки да се бори за мјесто предсједника, оцијенивши да би њени антисемитски, проруски ставови угрозили позицију земље у ЕУ и НАТО.
Она сада инсистира да ће њена странка профитирати од истог "антиглобалистичког и просуверенистичког" покрета који је довео Георгескуа на власт.
"Странка СОС Румунија коју ја водим осветиће се на парламентарним изборима 1. децембра и добити парламентарну већину и ја ћу постати премијер", рекла је.
Важан викенд за Румуне
Овај викенд много тога зависиће од тога хоће ли Румуни озбиљно схватити упозорења политичких странака које су више мејнстрим - и самих националних власти - да је први круг предсједничких избора био отет.
Предсједнички кандидат реформиста Елена Ласкони, која ће одмјерити снаге с Георгескуом у другом кругу избора 8. децембра, упозорава Румуне да су суочени с "егзистенцијалном борбом" за своју демократију те да би Георгеску и крајња десница могли вратити земљу назад Русији и мрачним данима диктатуре.
Власти криве Русе да се мијешају у изборе
Румунске националне власти тврде да су избори били мета кибернетичког напада и снажно сугеришу да је била умијешана Русија. Уставни суд у четвртак је наредио поновно пребројавање гласова, што се не памти.
Да би ствари биле још сложеније, судије ће у понедјељак послијеподне одлучити хоће ли једноставно поништити први круг избора због оптужби да су гласови за кандидата који је одустао седам дана прије избора били незаконито пребачени Ласкони. Одлуку су требали донијети у петак, али су је одгодили јер би ново пребројавање гласова могло потрајати до недјеље касно навече.
Ласкони је оцијенила да је одлука суда о поновном пребројавању гласова очајнички покушај мејнстрим странака да узврате ударац.
Румунски премијер Марсел Циолаку из редова Социјалдемократске странке, који се сматрао фаворитом за идућег предсједника, али није ушао у други круг, одбацио је ту оптужбу, оцијенивши је манипулацијом.
Румунски политички аналитичар Раду Магдин рекао је да би одлука о томе треба ли поништити недјељно гласање могла подстакнути већи политички ангажман и Ласцонијиних либерала и крајње десних странака.
Премијер Циолаку промовише своју социјалистичку странку као силу стабилности усред неизвјесности која је захватила Румунију од Георгескуове побједе.
"Ово су најважнији парламентарни избори у задњих 35 година", рекао је у телевизијском интервјуу у четвртак навече.
"Све је постало јако крхко", додао је, преноси "Индекс".
