Петер Пелегрини је шести предсједник Словачке од стицања независности након распада Чехословачке 1993. године. На тој функцији наслиједиће Зузану Чапутову, прву жену на челу те државе.
Словачки Завод за статистику саопштио је да је у другом кругу предсједничких избора Пелегрини, кандидат кога подржава владајућа коалиција, освојио 53,12 одсто гласова, што значи да је добио подршку 1.409.255 бирача. Његов противканидат, прозападно оријентисани политичар, бивши дипломата Иван Kорчок освојио је 46,87 одсто гласова, односно за њега је гласало 1.243.709 бирача, пише РТ Балкан.
Новоизабрани предсједник Словачке је у првом обраћању након побједе поручио да ће учинити све да његова земља "увијек буде на страни мира, а не рата", чиме је "показао" да ће слиједити политику садашњег словачког премијера Роберта Фица, свог блиског сарадника који се оштро противи слању оружја Кијеву.
Наиме, Фицова партија "Смер" побиједила је на парламентарним изборима у септембру прошле године на проруској и антиамеричкој платформи, а дио коалиционе Владе коју је Фицо формирао је и Пелегринијева странка Хлас (Глас).
Пелегрини, који је био Фицов замјеник у Смеру, постао је премијер 2018. године, након што је Фицо приморан да поднесе оставку послије великих антивладиних протеста због убиства новинара Јана Куцијака и његове вјеренице.
Касније се одвојио од Фица и основао сопствену странку Глас, више центристичку и либералнију од Фицовог популистичко-љевичарског Смера.
Однос према Русији и ситуацији у Украјини
Пелегрини дијели мишљење словачке владе о потреби нормализације односа Братиславе са Москвом, чији је квалитет нагло опао послије 24. фебруара 2022. године и сматра да су се санкције Русији у већини случајева показале као неефикасне, те да су негативно утицале на становнике Словачке.
Нови предсједник не одбацује идеју да ЕУ има јединствени приступ Руској Федерацији у вези са ситуацијом у Украјини, али примјећује потребу да се узме у обзир утицај санкција на економије земаља заједнице.
"Приликом формирања става о том питању, Словачка треба да води рачуна о сопственим националним и државним интересима", рекао је раније Пелегрини.
Он је такође истакао да неће дозволити да Словачка буде увучена у сукоб у Украјини и одбацио идеју о слању страних јединица у ту земљу.
Овакав приступ, како је рекао, неће дати очекиване резултате и само ће довести до погибије хиљаде војника и цивила.
"Ситуација у Украјини нема војно рјешење, а тај сукоб могао би да се претвори у још већу катастрофу", напоменуо је Пелегрини, напоменувши да Украјина не може да уђе у НАТО.
Економиста по образовању са италијанским коријенима
Пелегрини је рођен 6. октобра 1975. године у граду Банска Бистрица, који се налази у централној Словачкој. Високо образовање стекао је на Економском факултету Универзитета "Матеј Бел" у Банској Бистрици. Дипломирао је и на Економском факултету Техничког универзитета у Кошицама (Источна Словачка), фокусирајући се на банкарство, инвестиције и финансије. Од 2002. до 2006. године радио је као економиста.
Пелегрини има италијанске коријене. Његов прадјед Леополдо Пелегрини дошао је у тадашњу Аустроугарску како би учествовао у изградњи пруге између Љевице и Звољена.
Пелегрини је био на челу словачке владе од 22. марта 2018. до 20. марта 2020. године.
Два пута је биран за предсједника Националног савјета (парламента) Словачке. Први пут на челу највишег државног органа био је од 25. новембра 2014. до 23. марта 2016. године и поново је преузео ту функцију 25. октобра 2023. године.
Као Фицов најближи савезник, био је дио његовог кабинета, на разним министарским функцијама, а 11. септембра 2020. основао је странку "Глас – социјалдемократија", чији је предсједник.
