Одјекнула је вијест о одлуци мађарске Владе да напусти Међународни кривични суд. То ће имати одређене правне посљедице.
Првенствено, Мађарска ће бити необавезна за будуће пресуде и истраге. Држава која напусти МКС не подлијеже његовим надлежностима за будуће злочине. То значи да грађани те државе или они који дјелују на њеној територији не могу бити процесуирани од стране Суда за злочине почињене након иступања.
Наравно, то не значи потпуно аболирање. Иако држава више није чланица, МКС и даље може покренути поступак против њених грађана ако Савјет безбједности УН-а упути случај суду. То се већ догодило у случају Судана и Либије.
Међународни кривични суд не подржавају све земље, па чак ни највећи заговорници.
МКС је основан Римским статутом из 1998. године, али неке значајне земље никада нису ратификовале тај споразум или су се повукле из њега.
САД - потписале су, али никада нису ратификовале Римски статут. Чак су повукле и свој потпис и усвојиле законе који штите америчке грађане од надлежности МКС-а. Недавно су уведене и санкције након што је МКС покренуо истрагу против израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.
Русија - Повукла свој потпис 2016. године након што је МКС истраживао анексију крима.
Кина - никада није потписала ни ратификовала Римски статут, наводећи суверенитет и забринутост око селективне правде.
Индија - Одбила је чланство због забринутости око суверенитета и надлежности МКС-а над њеним оружаним снагама.
Турска - Никада није потписала Римски стату.
Израел - Потписао је статут, али га никада није ратификовао, а касније је повукао потпис
Међу значајнијим земљама ту су и Иран, Пакистан, саудијска Арабија и Етиопија.
