Са смрћу папе Фрање и почетком нове ере у Светој Столици, поново се појављују питања о унутрашњем функционисању Ватикана, посебно економски спектар. Једно од најчешћих питања су да ли је папа примао плату и колико новца добијају чланови Ватикана.
Папа, упркос томе што је на челу Ватикана и највиши ауторитет Римокатоличке цркве, не добија плату. Међутим, иако папа званично не прима плату - има средства за личне трошкове, као што су храна, одјећа и путовања, којима управља Света столица.
Од свог избора за поглавара Римокатоличке цркве 2013. године, недавно преминули папа Фрања је био скроман. Одбио је чак и да живи у Апостолској палати, званичној резиденцији папе у Ватикану, и умјесто тога живио је у Санта Марти, знатно скромнијем смјештају.
- Не плаћају ми ништа - рекао је једном приликом папа када га је један од младих људи питао за плату, што је приказано у документарцу "Амин. Папин одговор" редитеља Жордија Еволеа.
- Када ми треба новац да купим ципеле или нешто слично, одем и затражим - додао је.
Плате запослених у Ватикану
Насупрот томе, чланови Ватикана примају плату. Римску курију, која управа администрацијом Католичке цркве, чине кардинали, бискупи, свештеници и лаици (чланови вјерске групе који нису дио свештенства, а задужени су да едукују људе о вјерским стварима попут кршења и причести).
Кардинали, који заузимају важне позиције у Ватикану, обично примају мјесечну плату у износу од око 5.000 евра. Свештеничка плата, на примјер, креће се од 1.500 евра до 2.500.
Лаици који обављају административне, техничке или безбједносне функције имају плате сличне онима које имају италијански државни службеници. У зависности од њихове одговорности и радног стажа, ове плате су између 1.200 и 3.000 евра мјесечно. Поред ових плата, постоје и додатне погодности као што су могућност становања на територији Ватикана по сниженим цијенама, здравствено осигурање и могућност куповине у продавницама и супермаркетима са нижим цијенама него што је уобичајено у Риму.
Папа Фрања смањио плате кардиналима
Ова средства потичу из различитих извора, укључујући и тзв. Петров новчић (енг. Петер'с Пенце), годишње донације вјерника. Тај новац вјерници уплаћују како би подржали папине добротворне акције и потребе Ватикана. Укључени су и приходи од туризма, продаје марака и пригодних кованица, приватних донација и управљања инвестицијама, пише "Инфобај".
Папа Фрања је 2021. године наредио смањење плата кардиналима и високим ватиканским званичницима за 10 одсто, након што је укинуо њихове бенефиције везане за бесплатно становање или становање по сниженој цијени. Ова мјера је настојала да ријеши финансијску кризу погоршану пандемијом ковида 19 и падом прихода од туризма, поред усклађивања са политиком ограничавања потрошње. Папа је прошлог септембра послао писмо свим кардиналима позивајући их да помогну у смањењу буџетског дефицита Ватикана. Према извјештају који је у јулу објавио италијански дневни лист "Република", овај дефицит премашио је 83 милиона евра у 2023. години.
- Сада су потребни додатни напори свих нас како би се осигурало да "нулти дефицит" не буде само теоретски, већ и ефикасан - објаснио је тада папа Фрања, пренио је "Капитал".
За разлику од неких његових претходника, који су дошли на дужност са значајним личним насљеђем, Фрања се истицао једноставним животом и прије свог понтификата. У Буенос Ајресу је користио јавни превоз и живио у стану умјесто у службеној резиденцији. Као папа, он је такође одбацио употребу луксузних возила и одлучио се за "форд фокус" за своја путовања у Риму.
Портал "Парада" пише да је папа Фрања, у понедјељак када је преминуо, имао код себе око 100 долара, док је нето вриједност Ватикана запањујућа - од 10 до 15 милијарди долара, према процјенама банкара.
Папа Фрања је умро у 89. години, 21. априла, а биће сахрањен у суботу.
(Блиц)
