Резултати показују да у новонасталим геополитичким околностима владе нису нашле праве одговоре на питања која муче њихове грађане.

Овако политиколог Душан Гујаничић из Института за политичке студије и некадашњи уредник спољнополитичке рубрике листа Политика Жарко Ракић сумирају резултате избора за Европски парламент на којима су политичке опције које предводе француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц неславно прошле.

Макронова странка "Препород" изборе је завршила као друга, али са дупло мање освојених гласова (15,2 одсто) у односу на главног конкурента, Национално окупљање које предводи Марин Лепен (око 32 одсто гласова). Са друге стране Рајне, владајући немачки социјалдемократи канцелара Олафа Шолца освојили су треће мјесто, иза коалиције хришћанских демократа и, што је можда и најважније, другопласиране Алтернативе за Њемачку. Драматичне губитке на изборима за ЕП доживели су и други чланови Шолцове "семафор коалиције", Либерали и Зелени.

И док је Макрон одлучио да распусти националну скупштину и распише нове парламентарне изборе, још није јасно да ли ће и Немачка кренути истим путем.

Према Ракићевом мишљењу, прагматичним Немцима избори нису приоритет, већ ће Шолц и коалициони партнери покушати да закрпе рупе које су направили, за шта је, како сматра, најодговорнија агресивна политика Зелених.

- Први извјештаји из базе Социјалдемократа говоре о томе да они желе да Шолц подвуче црту и престане да више прави уступке и компромисе зато што то очигледно штети странци - наводи Ракић.

За велики дебакл њемачких Зелених, који су добили чак десет одсто мање гласова него на прошлим изборима, одговорна је њихова осионост према бирачима. Тако је актуелна њемачка министарка иностраних послова Аналена Бербок дозволила себи да изјави како је баш брига шта бирачи мисле.

- Ево, хајде да јој сада поставимо питање да ли ју је сада брига шта мисле бирачи? Очигледно је да Зелени нису хтели да одступе од агресивних ставова у спољној политици, али посебно и када је реч о екологији. То је најскупља могућа инвестиција, не даје увек резултате. У спољној политици Немачка не одлучује самостално тако да су бирачи, чим су могли да одлучују самостално рекли шта мисле о одсуству суверенитета у владајућој коалицији - каже Ракић.

Како наводи Душан Гујаничић, резултати избора за ЕП у великој мери потврдили су предвиђања о даљем расту деснице, како оне традиционалне, тако и ове нове, "тврде". То показује да владе нису успјеле да нађу праве одговоре на питања која муче грађане ЕУ, као што су мигрантско питање, свакодневна безбјездност, раст цене енергената и пад животног стандарда.

Што се тиче одлуке Емануела Макрона да послије изборног неуспеха распусти Националну скупштину, Гујаничић напомиње да се ради о захтеву који опозиција истиче већ више мјесеци. У скупштини, Макронова политичка опција није имала стабилну парламентарну већину, већ влада зависила од гласова десног центра.

- Био је значајно ослабљен у претходном периоду протестима на улици и падом популарности и ови европски избори дошли су му као политички шамар, јер када шеф државе и његова странка освоје свега петнаест одсто на изборима, то је заиста тежак политички ударац. У том смислу његова одлука може деловати логично - истиче Гујаничић.

Распуштање Националне скупштине није механизам који се често примењује у Француској. Ради се о првом таквом потезу у 21. веку – претходни пут скупштину је распустио некадашњи предсједник Жак Ширак 1997. и тада је његова странка изгубила изборе – Француска је ушла у период кохабитације – Ширак, који је преводио десницу дијелио је власт са премијером Лионелом Жоспеном из редова Социјалиста, додаје он.

Избори су заказани за двадесетак дана, тако да се изборна кампања наставља, а Марин Лепен и њена странка Национално окупљање јахаће на таласу успјеха на европским изборима.

Ни сада није искључена кохабитација јер тешко је повјеровати да ће Макрон моћи да створи парламентарну већину након избора. Љевица, која је на европским изборима остварила коректан резултат направиће коалицију, а видјећемо да ли ће се и десница ујединити.

- Такви позиви већ постоје од стране Марион Марешал, братанице Марин Лепен. Видјећемо да ли ће до тога доћи. Коалициона култура није у Француској толико изражена, за разлику од Њемачке, и коалиције се не склапају баш тако лако. Али, с обзиром да дјелује да нико нема могућност формирања стабилне већине не искључујем нова изненађења, па и нову кохабитацију - објашњава Гујаничић.

С обзиром да је Европска народна партија освојила највише гласова (184 од 750 посланичких мјеста), будућност Урсуле фон дер Лајен на месту предсједнице Европске комисије изгледа сигурно – резултате је дочекала са побједничким изразом лица. Међутим, није само ЕП тај који одлучује ко ће бити на челу извршног органа ЕУ; питају се о томе и други, прије свега Европски савјет.

Ипак, Ракић, како каже, није сигуран да ће досадашња предсједница ЕК и остати на том мјесту, јер, иако је била избор традиционалне деснице, када је изабрана имала је безрезервну подршку тадашње њемачке канцеларке Ангеле Меркел, коју сада нема.

- Уз то, њени потези су често били веома критиковани јер су ударали на суверенитет држава. Показала се као веома лоша у време Ковида, чак се из тог периода вуку и неке истраге против ње. Мислим да није бриљирала на месту на коме се сада налази. Међутим, не искључујем могућност да остане на мјесту предсједнице ЕК, али значајно ослабљена. Националне власти на сваком кораку покушаће да сузбију утицај Брисела - сматра Ракић.

Тежак Макронов пораз ће користити Урсули фон дер Лајен, јер су њихове политичке опције различите – док Фон дер Лајенова припада конзервативцима, Макронова странка припада либералима, објашњава Гујаничић.

- Макрон је у сваком случају овако тешким поразом изгубио значајан дио утицаја на формирање будуће европске политике.

Он је, као ипак интелигентан човек, вероватно тога и свестан. До скоро се помињала кандидатура Марија Драгија као човјека који је близак са Макроном.

Послије свега, остаје велико питање колико ће Макрон моћи да ефективно утиче на избор предсједника ЕК, пошто мислим да има паметнијег посла у домаћем дворишту - наводи он.

С обзиром да се не види противкандидат Урсули фон дер Лајен, не би изненадило да настави са послом и у наредном мандату, додаје Гујаничић.

Ракић додаје још један моменат који иде у прилог фон дер Лајеновој - вријеме, јер је прво заседање новог ЕП заказано за 16. јуни, те се нема времена за калкулације и друге кандидате, као што су Драги или грчки премијер Кирјакос Мицотакис.

- Имам утисак да ће госпођа фон дер Лајен остати на положају на таласу немијењања онога што имамо - закључује Ракић.

Пратите нас и путем Вибера