Ловац на благо из Бурсе, Мустафа Ујсал, тврди да је пронашао подземни град у округу Орхангази, за који тврди да је права локација Првог никејског сабора, за који се традиционално вјерује да се одржао у данашњем граду Изнику у Турској.
Ујсал, који је годинама држао своје откриће у тајности, сада захтијева 50 милиона долара да би открио тачну локацију овог наводног археолошког налазишта, преноси РТС.
Ујсал, који се окренуо лову на благо након пензионисања, изјавио је да су га ископавања довела до значајног открића: подземног града са гробљем саркофага и замршеним симболима који красе његове дугачке ходнике. Нагласио је важност овог открића за хришћански свијет, наговјештавајући да би оно могло да промијени историјско разумијевање Првог сабора, који је сазван 325. године нове ере како би се позабавио критичним теолошким споровима унутар раног хришћанства.
Први Никејски сабор био је прекретница у хришћанској историји, сазвао га је цар Константин Велики како би ујединио брзо растућу хришћанску заједницу и ријешио теолошке спорове који су пријетили да је подијеле.
Сабор је сазван са циљем да разријеши контроверзу изазвану учењем Арија, свештеника из Александрије, који је тврдио да је Христос створен у времену од Бога и да није превјечни Син Божји, раван по суштини Богу Оцу.
Ово учење је изазвало велику забуну и подјелу унутар Цркве, јер је доводило у питање саму природу Христове божанствености, што је од суштинског значаја за разумијевање спасења у хришћанској вјери. Ако Христос није једнак Богу, онда његова способност да донесе спасење и искупљење за гријехе човјечанства постаје упитна.
Сабор је на крају донио Никејски симбол вјере, потврђујући једносуштност Сина са Оцем и осуђујући аријанизам као јеретички. Канонизовано је и безгрешно зачеће Исуса Христа и каже се да је „рођен, не створен”, чиме се тврди да он није само створење, доведено у постојање ни из чега, већ истински Син Божији, доведен у постојање „из суштине Оца” и да је „једносуштан са Оцем”.
„Пронашао сам подземни град у коме је одржан Сабор“, рекао је Ујсал у изјави за новинску агенцију Ихлас (ИХА). „Унутра се налазе статуе Марије и Исуса Христа, 12 олтара који их окружују и саркофаг сахране принцезе Никен насупрот њему.“ Ако се потврде, његове тврдње би могле имати дубоке импликације на историјске науке и вјерско наслеђе.
Ујсал је изразио жељу да турска влада помогне у откривању овог локалитета, тврдећи да би то могло значајно да подстакне економију земље кроз туризам.
„Мој захтјев од државе је да се ово мјесто открије и тако ревитализује турска економија“, нагласио је Ујсал. „Ако се ови захтјеви испуне, можемо ово мјесто учинити туристичком атракцијом уз помоћ сопствених средстава државе у року од три или шест мјесеци.“
Даље је објаснио потенцијалну вриједност локалитета, тврдећи да би оно могло представљати резерву од 150 милијарди долара, не рачунајући антиквитете и историјске артефакте који се могу пронаћи унутра. Ујсалово инсистирање на цијени од 50 милиона долара за локацију изазвало је запрепашћење, подстичући дискусије о етици монетизације археолошких открића, преноси РТС.
Први никејски сабор није се само бавио теолошким споровима, већ је поставио и важне преседане за управљање црквом и дисциплину. Утврдио је јединствени датум за Ускрс, осигуравајући да хришћани славе овај кључни догађај у Христовом животу истог дана. Одлуке сабора помогле су учвршћивању ауторитета бискупа и поставиле темеље за будућу структуру Цркве.
Како се вијести о Ујсаловим тврдњама шире, археолошка заједница и историчари пажљиво прате. Ако се потврди, ово откриће би не само могло да промијени наратив који окружује Први никејски сабор, већ и да истакне континуирану потрагу за разумијевањем богате таписерије ране хришћанске историје. Свијет чека даљи развој догађаја у вези са овом интригантном причом, која би могла да премости прошлост и садашњост на неочекиване начине.
.webp)
.webp)
