Француски предсједник Емануел Макрон рекао је да би Украјина требала имати право да гађа мете унутар Русије.
"Морамо дозволити Украјинцима да неутралишу војна мјеста са којих су пројектили испаљени, али не и друге цивилне или војне мете. Не желимо ескалирати", рекао је јуче, говорећи заједно с њемачким канцеларом Олафом Шолцом.
Шолц је био опрезнији, рекавши да украјинска употреба западног оружја "увијек мора бити унутар оквира међународног права". Коментари двојице лидера дио су шире расправе која узбуркава западне савезнике Украјине.
Два најосјетљивија питања на дневном реду састанка министара обране, који се јуче одржао у Бриселу, била су треба ли Украјини допустити кориштење донираног оружја за нападе на руску територију и требају ли украјински савезници послати властите трупе како би убрзали обуку украјинских снага, што је такође идеја коју је покренуо Макрон.
ЕУ дубоко подијељена
Земље ЕУ дубоко су подијељене око обје теме, рекао је високи представник ЕУ за спољне послове Жозеп Борељ.
"Уклањање ограничења око кориштења западног оружја је одлука коју треба донијети свака појединачна држава чланица. То је њихова одговорност. Нико не може присилити државу чланицу да укине та ограничења", рекао је.
То није само проблем Европске уније. Амерички предсједник Џозеф Бајден такође је под притиском Конгреса да одговори на молбе Кијева и изричито дозволи Украјини да гађа циљеве у Русији донираним оружјем.
Говорећи у Бриселу, украјински предсједник Володимир Зеленски рекао је:
"Ми, и то је чињеница, не можемо ризиковати подршку наших партнера - зато не користимо оружје наших партнера за напад на руску територију. Зато вас молимо да нам дозволите да то учинимо".
Неке европске земље попут Уједињеног Краљевства, балтичких држава, Финске, Пољске и других немају проблем с тим да Украјина гађа мете у Русији.
"Осим муниције и противваздушне одбране, двије ствари могу помоћи Украјини да достигне преломну тачку за побједу у рату: убрзавање обуке за украјинске борце и дозволу Украјини да нападне војне циљеве у Русији", твитао је естонски министар одбране Хано Певкур.
"Није наш посао да Украјинцима вежемо руке", рекао је фински предсједник Александер Стуб.
То је став и генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Али земље попут Њемачке и Италије много су опрезније око преласка црвене линије с нуклеарно наоружаном Русијом.
Путин послао упозорење
Руски предсједник Владимир Путин послао је упозорење Европи и запријетио "озбиљним посљедицама" ако се Украјини у будућности дозволи да против руске територије користи далекометно прецизно оружје које испоручује Запад.
"Ти представници НАТО-а, посебно у Европи и посебно у малим земљама, требали би схватити с чиме се играју", рекао је Путин у главном граду Узбекистана Ташкенту на крају државне посјете.
Наговијестио је да би Русија могла предузети војне противмјере те је рекао да посебно мање земље не би смјеле заборавити да њихове територије нису велике и да су густо насељене.
Према Путину, такво одобрење западних држава представљало би директну конфронтацију Русије и Запада. У том контексту 71-годишњак се још једном осврнуо на руско стратешко нуклеарно оружје.
Такође је довео у питање могућу заштиту земаља НАТО од САД-а.
"Ако се озбиљне посљедице за Европу материјализују, како ће се САД понашати с обзиром на наш паритет у стратешком наоружању?" упитао је.
