U članku objavljenom u "Naučnim izveštajima" tvrdi se da postoje "empirijski dokazi" koji sugerišu da bi "efekti antropogenih klimatskih promjena" – odnosno toplota i vlažnost – mogli "imati značajan uticaj na mentalno zdravlje".

Naročito je vlaga imala veću korelaciju sa samoubistvom nego toplotni talasi, a veza je imala najveći uticaj na mlađe ljude i žene, navodi se u izvještaju, uz zaključak da "verovatno postoji veza između pojave toplotnih talasa i relativne vlažnosti sa samoubistvom".

Koautorka istraživanja Sonja Ajeb Karlson rekla je za "Gardijan" da bi ta veza mogla biti rezultat teškoća tijela da reguliše temperaturu u vlažnom okruženju i da bi spavanje takođe moglo da bude faktor.

"Ako pričate o mentalnom zdravlju, postoji dosta veza – postoji anksioznost, teško je spavati, postaje nepodnošljivo", objasnila je Karlsonova, uz napomenu da je nedostatak sna "ogromna stvar".

Ona je napomenula da je teško spavati kada je vruće, a još više kada je velika vlaga.

Iako je utvrđeno da su države sa visokim temperaturama kao što je Tajland neke od najugroženijih, Karlsonova je upozorila da hladnije evropske zemlje poput Švedske takođe pokazuju vezu između vlage i samoubistva, objašnjavajući da "šok od prelaska sa nižih na ekstremne temperature" može biti opasan po mentalno zdravlje.

Prema studiji, 40 zemalja ima posebno jaku vezu između samoubistva i vlage.

Rezultati su, međutim, bili pomiješani, pri čemu su neke zemlje u kojima je vruće i velika vlaga pokazale smanjenu stopu samoubistava ili nikakvu korelaciju, a u izvještaju se navodi da će biti neophodna dalja istraživanja.

Studija takođe u svojim nalazima nije uzela u obzir faktore kao što su socioekonomski status i pristup zdravstvenoj zaštiti.