Русија све чешће говори о могућности мијењања своjе нуклеарне доктрине због агресивне политике Запада, искуства у зони Специјалне војне операције и одсуства паритета у распоређивању нуклеарног оружја у свијету.
Да Москва планира да мијења један од најважнијих докумената наговијестила jе вијест да je Русија у марту 2023. године распоредила тактичко нуклеарно оружје у Бјелорусији, али jе то био само први корак.
На конференцији за новинаре у Ханоју 20. јуна 2024. године руски предсједник Владимир Путин је, коментаришући могућност измјена нуклеарне доктрине, рекао да Русија обраћа пажњу на глобалне промјене у сфери безбједности, укључујући и дешавања у области нуклеарног оружја. Руски лидер је подсјетио да је ово питање данас на дневном реду.
"Већ сам говорио да сада размишљамо шта и како у овој нуклеарној доктрини може да се промјени. А то је због чињенице да се појављују нови услови који се односе на снижавање прага за употребу нуклеарног оружја. У сваком случају знамо да потенцијални противник ради на томе", рекао је тада Путин.
Руски предсједник је још на СПИЕФ-у 2024 изjавио да, ако буде потребно, нуклеарна доктрина земље може бити промијењена, јер је "доктрина живи инструмент".
Шта jе нуклеарна доктрина?
Питања употребе нуклеарног оружја Руске Федерације углавном су регулисана војном доктрином Руске Федерације - системом принципа оружане одбране државе. Овај документ наводи спољне и унутрашње претње и како на њих одговорити.
Руски предсједник Борис Јељцин је 2. новембра 1993. године потписао указ "О основним одредбама војне доктрине Руске Федерације", иако текст самих одредби није објављен.
Прва војна доктрина Руске Федерације одобрена је указом предсједника Владимира Путина 21. априла 2000. године. Друга верзија је усвојена 5. фебруара 2010. године, а трећа (коjа jе тренутно на снази) 26. децембра 2014. године.
У свим издањима војне доктрине се истиче да Руска Федерација задржава право употребе нуклеарног оружја као одговор на употребу оружја за масовно уништење против Русије и њених савезника. Нуклеарно оружје се може користити само у случајевима када би "агресија употребом конвенционалног оружја"на Руску Федерацију угрозила "само постојање државе".
Таква пријетња може настати уколико дође до директног војног учешћа земаља Сјеверноатлантског савеза (НАТО) у сукобу. Од 2010. године војно-политичко јачање НАТО-а, у складу са војном доктрином, Руска Федерација је уврстила међу главне војне претње.
Одлуку о употреби нуклеарног оружја доноси предсједник Руске Федерације.
Политика РФ у области нуклеарног оружја
Предсједник Владимир Путин је 2. јуна 2020. године потписао указ под називом "Основе државне политике Руске Федерације у области нуклеарног одвраћања". То jе кључни отворени документ регулаторног оквира Руске Федерације у овој области.
Ово је први пут да је тако детаљан документ који објашњава руску нуклеарну доктрину објављен јавно и без печата "тајно".
Гарантовано одвраћање потенцијалног непријатеља од агресије на Руску Федерацију и (или) њене савезнике један је од највиших државних приоритета и обезбјеђује се цјелокупном војном моћи Руске Федерације, укључујући и нуклеарно оружје.
Критеријуми за употребу нуклеарног оружја наведени у документу понављају оне који су наведени у актуелној војној доктрини Руске Федерације. Међутим, први пут су наведене опасности против којих се примјењује нуклеарно одвраћање.
У то спада непријатељско гомилање група са системима за испоруку нуклеарног оружја у близини граница Русије и њених савезника; распоређивање од стране држава које Русију сматрају противником противракетних одбрамбених система, ракета средњег и краћег домета, високопрецизног ненуклеарног и хиперсоничног оружја, дронова за нападе и оружја усмјерене енергије (ласера).
"Као што смо више пута рекли, посао је у поодмаклој фази и постоји јасан правац да се изврши корекција, што је такође посљедица проучавања и анализе искуства развоја конфликата посљедњих година, укључујући и наравно, све што се тиче ескалације курса наших западних противника у вези са Специјалном војном операцијом", рекао је замјеник министра спољних послова Сергеj Рjaбков.
Стратешко и тактичко нуклеарно оружје РФ
Нуклеарно оружје се дијели на стратешко и тактичко. За испоруке стратешког оружја jе одговорна "нуклеарна тријада" у коjу спадају интерконтиненталне балистичке ракете, стратешки авиони и подморнице са нуклеарним ракетама. У тактичко нуклеарно оружје спадају ракетне бојеве главе, артиљеријске гранате или мине знатно мање снаге (до неколико килотона, за разлику од мегатона за стратешко наоружање). Тактичке бојеве главе могу се уградити на конвенционално оружје за употребу у ограниченим оружаним сукобима.
Детаљне информације о руском тактичком нуклеарном оружју и његовим тактичко-техничким карактеристикама су тајне. Према ријечима руског предсједника Владимира Путина, средства за коришћење тактичког нуклеарног наоружања којима располаже Руска Федерација могу бити борбени авиони и оперативно-тактички ракетни системи копнених снага "искандер-м".
