Сљедећу пандемију могло би да изазове 30 патогена, међу којима су инфлуенца А, денга и вирус мајмунских богиња, објавила је Свјетска здравствена организација. То је закључак истраживања више од 200 научника из 54 земље, наводи се у извјештају „Одређивање приоритета патогена: Научни оквир за истраживање спремности за епидемије и пандемије“, а преноси Натуре.
Истраживачи су навели да листа „приоритетаних патогена“ може да помогне организацијама како да фокусирају труд на развој терапија, вакцине и дијагностике.
Приоритетни патогени, чији списак је објављен у извјештају СЗО 30. јула, изабрани су због потенцијала да изазову глобалну медицинску панику попут пандемије. То је на основу доказа који показују да су ови патогени веома преносиви и вирулентни, а да је приступ вакцинама и терапијама за њих ограничен. У претходним извјештајима, из 2017. и 2018, СЗО је идентификовала 12 приоритетних патогена.
Одређивање приоритета патогена
- Примарни циљ тима за истраживање епидемија СЗО је убрзање развоја медицинских контрамера у случају епидемија. У центру овога стоји одређивање приоритета патогена. Овај документ представља истраживање процеса одређивања приоритета у коме је учествовало више од 200 научника из 54 земље, који су процијенили доказе повезане са 28 породица вируса и једном кључном групом бактерија – наводи се у извјештају.
Хиљаде познатих вируса и бактерија могу да заразе људе, додаје се, али само релативно мали број је у историји довео до пандемије или велике епидемије.
- Одређивање приоритета процес помаже у идентификовању критичних празнина у знању којима се хитно треба бавити – рекла је за Натуре Ана Мариа Хенао Рестрепо, вођа тима за истраживање епидемија СЗО.
Ова листа обухвата ризичне патогене у цијелим породицама вируса и бактеријама.
- Листа је веома обимна. Али је важно редовно ажурирати ове листе због великих глобалних промјена у дефорестацији, урбанизацији, климатским промјенама, међународном путовању… - рекла је за Натуре Нилика Малавиге, имунолог Универзитета у Шри Џајаварденепуру.
Више од 200 научника провело је две године процјењујући доказе о 1.652 врсте патогена, углавном вируса и неких бактерија, како би одлучили које да укључе на листи.
Међу 30 приоритетних патогена су група коронавируса познатих као сарбецовируси, а укључује САРС-ЦоВ-2, вирус који је изазвао ковид-19, и мервековирусе, међу којима је МЕРС. На ранијим листама били су специфични вируси, али не и цели подродови којима они припадају.
Међу новим патогенима на листи је и вирус мајмунских богиња. Он се сматра приоритетом као и вариола, изазивач великих богиња, које су искорењене 1980. Разлог за то је, наводи се, то што се људи више не вакцинишу против вариоле, па нису имуни на њу, а неочекивано отпуштање могло би да изазове пандемију.
- Вирус би потенцијално терористи могли да користе као биолошко оружје – рекла је Малавиге.
Међу пет бактерија, од којих су све нове на листи, налазе се сојеви који изазивају колеру, кугу, дизентерију, дијареју и упалу плућа.
Два вируса са пацова су такође додата јер могу да пређу на људе повремено. Нипа вирус, који преносе слијепи мишеви, на листи је зато што је смртоносан, а веома брзо се шири међу животињама и против њега нема лијекова.
Модел за научне студије
- Многи од приоритетних патогена су ограничени на одређене регије, али имају потенцијал да се шире глобално. Нема једног мјеста које је у највећем ризику – рекла је за Натуре Наоми Форестер-Сото, вирусолог са Института Пирбрајт у Британији и сарадница на извјештају.
Осим тога, научници су направили и посебну листу прототипова патогена, који би могли да буду модел за научне студије и развој терапија и вакцина.
Примјера ради, наводи се, прије пандемије ковида-19 није било вакцина за коронавирусе, али развијање вакцина за једну породицу даје самопоуздање научној заједници за развој других.
- Неки од патогена на листи можда никад неће изазвати епидемију, а неки на који нисмо ни помислили могао би бити важан у будућности. Скоро никад нисмо предвидели сљедећи патоген који ће се појавити – рекла је Форестер-Сото.
(Телеграф)
