Деветнаестог фебруара 2024. године начелник одјељења за операције и обуке команде Ратног ваздухопловства Њемачке Грефе, инспектор Ратног ваздухопловства Бундесвера Герхарц и припадници Центра за ваздушне операције космичке команде Бундесвера Фенске и Фронштате одржали су разговор сљедећег садржаја.

Герхарц: Здраво, свима! Грефе, ти си сада у Сингапуру?

Грефе: Да.

Герхарц: Добро. Морамо да провјеримо информације. Као што сте већ чули, министар одбране Писторијус намјерава да пажљиво разради питање испоруке ракета „таурус“ Украјини. Треба да се састанем са њим. Потребно је све размотрити како бисмо могли да започнемо рад на том питању. За сада не видим да је назначен моменат испоруке ових ракета. Није се десило да му је канцелар рекао: Желим одмах да добијем информацију, а сутра ујутру ћемо донијети одлуку. Нисам то чуо. Насупрот, Писторијус процјењује цијелу ову покренуту дискусију. Нико не зна зашто федерални канцелар блокира ове испоруке. Наравно, има најневјероватнијих гласина. Навешћу примјер: јуче ме звала новинарка која је веома блиска канцелару. Чула је негдје у Минхену да су ракете „таурус“неисправне. Питао сам ко јој је то рекао. Она је одговорила да јој је то рекао неко војно лице. Наравно, извор информација је са нижег нивоа, иако се новинарка ухватила за ту изјаву и жели да од тога направи вијест са насловом: „Сада знамо зашто канцелар одбија да пошаље ракете ‘таурус’ – оне не раде“. Све је то глупост. Само ограничени круг лица има приступ оваквим темама. Ипак, видимо какве се глупости у међувремену шире, апсолутне бесмислице. Желим да са вама усагласим ово питање како се не бисмо кретали у погрешном правцу. Прије свега, имам питања за Фроштедта и Фенске. Ко је разговарао са вама на ову тему? Да ли вам се обраћао Фрејдинг?

Фронштате: Не, разговарао сам само са Грефе.

Фенске: Такође, разговарао сам само са Грефе.

Герхарц: Можда ће вам се поново обратити. Вјероватно ћу морати да учествујем на саслушањима буџетске комисије, јер су се појавили проблеми, повезани са порастом цијена за конверзију инфраструктуре за Ф-35 у Бухелу. Већ сам преко Франка послао моје препоруке како бисмо имали слајдове ради визуелизације материјала. Показали смо му пробну презентацију гдје су ракете „таурус“ постављене на носач торнадо или на други носач, у складу са задатком. Ипак, тешко да то могу да замислим. Треба имати у виду да је то полусатни састанак и зато не треба припремати презентацију на 30 слајдова. Извјештај треба да буде кратак. Треба показати могућности ракете и како се може користити. Неопходно је узети у обзир ако донесемо политичку одлуку о предаји ракета као помоћи Украјини, до каквих посљедица то може довести. На примјер, ако буде ријечи о начинима испоруке… Знам како раде Енглези. Они их увијек превозе оклопним возилима „Ridgback“. У њима има мјеста за неколико људи. Французи тако не раде. Они испоручују Украјини Ку7 са „скалп“. „Сторм шедоу“ и „скалп“ имају сличне техничке нкарактеристике кад је у питању монтажа. Како ћемо ријешити овај проблем? Хоћемо ли испоручити ракете МБДА помоћу „Ridgback“ или на руке? Један од наших људи ће бити прекомандован са МБДА? Грефе, извијестите нас какав је наш став по овом питању. Господо Фенске и Фроштедт, извијестите, како ви видјите ситуацију.

Грефе: Почећу од најделикатнијих питања, од постојеће критике на рачун испорука. Дискусија има готово свуда. Овдје постоји неколико најважнијих аспеката. Прије свега, то су рокови испоруке. Ако канцелар сада одлучи да треба да пошаљемо ракете, оне ће бити спремне за примјену тек након осам мјесеци. Као друго, не можемо да скратимо вријеме. Зато што ако то учинимо, може доћи до погрешне примјене, ракета може да падне на вртић, па ће поново бити цивилних жртава. Ови аспекти се морају узети у обзир. Неопходно је истаћи током разговора да без фирме-произвођача не можемо ништа да урадимо. Можемо мало да притиснемо производњу, али не треба чекати да се накупи 20 комада, можемо да пошаљемо по пет. Вријеме испоруке ових ракета директно зависи од индустрије. Ко ће то платити? Још једно питање: на какве оружане системе ће се ове ракете постављати? Каква треба да буде интеракција фирме и Украјине? Или имамо уређену некакву интеграцију?

Герхарц: Мислим да не. Зато што је произвођач ТСГ изјавио да они могу да ријеше проблем у току шест мјесеци независно од тога да ли се ради о „Сухоју“ или Ф-16.

Грефе: Ако се федерални канцелар одлучи на то, треба имати у виду да ће само за производњу носача. Као треће, теоретски бисмо могли да се бавимо и питањем обуке. Већ сам говорио да сарађујемо са произвођачем ракета. Они обучавају одржавању ових система, а ми тактичкој примјени. За то су потребна три-четири мјесеца. Овај дио обуке може да се одржава у Њемачкој. Приликом испоруке првих ракета морамо да брзо донесемо одлуку која се тиче носача и обуке. Можда ћемо морати да се по овом питању обратимо Британцима, и искористимо њихов „ноу-хау“. Можемо да им предамо базе података, сателитске снимке, станице за планирање. Поред испоруке самих ракета које имамо, све остало могу да доставе индустрија или ИАБГ.

Герхарц: Морамо да замислимо да они могу да користе авионе са носачима за ракете „таурус“ и за „сторм шедоу“. Енглези су били тамо и опремили авионе. Системи се не могу толико много разликовати, могу се користити и за „таурус“. Могу да испричам везано за искуство примјене система „патриот“. Наши стручњаци су најприје такође рачунали на дугачке рокове, иако су успјели да се изборе са тим у току предвиђених недјеља. Успјели су да све пусте у рад тако брзо и у тој количини да су наши сарадници рекли: „Свака част. Нисмо то очекивали.“ Сада водимо рат у коме се користи много више модерних технологија, него у нашем старом добром „луфтвафеу“. То све наводи на помисао да када се бавимо планирањем рокова, не треба да их прецјењујемо. А, сада, господо Фенске и Фронштадт, желио бих да чујем ваше мишљење поводом могућих испорука Украјини.

Фенске: Желио бих да се задржим на питању обуке. Већ смо се бавили овим питањем, и ако будемо имали посла са особљем које је већ прошло одговарајућу обуку и паралелно ће се обучавати, за то ће прелиминарно требати око три недјеље, како би се проучила техника и тек онда приступило директној обуци у Ратном ваздухопловству, која ће трајати око четири недјеље. Према томе, то је много мање, него 12 недјеља. Наравно, све то је под условом да особље буде имало одговарајуће квалификације, обука се може обавити без услуга преводиоца, и још пар детаља. Већ смо разговарали са госпођом Фридбергер. Ако се ради о борбеној примјени, онда ће нам у том случају, де факто, савјетовати да пружимо подршку макар првој групи. Тешко је планирати, јер је за обуку нашег особља било потребно око годину дана, а ми сада покушавамо да скратимо то вријеме на десет недјеља и истовремено се надамо да ће моћи да се тркају беспућима у болиду, предвиђеном за „Формулу 1“. Могућа варијанта је да се пружи планска техничка подршка, теоретски је то могуће урадити из Бухела под условом да се створи безбједна веза са Украјином. Ако би ово било доступно, онда би се надаље могло спровести одговарајуће планирање. То је, у најмању руку, главни сценарио да се обезбеди пуна подршка произвођача, подршка преко корисничке службе, која ће рјешавати проблеме са софтвером. У принципу, све исто онако као што је код нас у Њемачкој.

Герхарц: Само мало. Схватам о чему говорите. Политичаре може забринути директна затворена веза Бухела и Украјине што може да постане директно учешће у украјинском сукобу. Али, у таквом случају може се рећи да ће се размена информација одвијати преко МБДА, а ми ћемо послати једног или два наша стручњака у Шробенхаузен. Наравно, то је лукавство, али са политичког становишта, то ће, можда, изгледати другачије. Уколико се размена информација одвија преко произвођача, то нема везе са нама.

Фенске: Поставиће се питање куда иду информације. Ако се ради о информацијама о метама за уништење, које у идеалним условима укључују сателитске снимке, који обезбеђују максималну прецизност до три метра, онда их морамо најпре обрадити у Бухелу. Сматрам да се независно од тога може организовати размена информација Бухела и Шробенхаузена или се може разрадити могућност преноса информација у Пољску, ради тога што се тамо може доћи аутомобилом. Ово питање се треба пажљиво размотрити, варијанте ће се, вероватно, појавити. Ако будемо подржани, у најгорем случају, можемо чак и да путујемо аутомобилом, што ће омогућити да се скрати време реаговања. Наравно, нећемо моћи да одреагујемо у току сат времена, јер ћемо морати да дамо сагласност. У најбољем случају, тек након шест сати од добијања информација, авиони могу да испуне наредбу. За погађање одређених циљева, довољна је и прецизност већа од три метра, али у случају да је потребно да се прецизира циљ, треба радити са сателитским снимцима, који ће омогућити његово моделовање. У том случају време реаговања може да износи до 12 часова. Све зависи од циља. Нисам проучавао ово питање детаљно, али претпостављам да је могућа и таква варијанта. Само треба рећи да нам предстоји да размислимо како да организујемо пренос информација.

Пратите нас и путем Вибера