Сваког јутра слиједи иста туробна рутина дуж источног фронта коју Андриј и његова чета бране. У три сата ујутру устаје у својој земуници и потом буди своје војнике.
Затим провјерава њихове залихе муниције и, ако стигне, нешто поједе прије почетка новог напада у зору. Дим је увијек најава и покушај Руса да прикрију јуриш пјешадије и оклопних возила. Њихов циљ је да пређу 300 метара терена који дијели двије војске смјештене међу дрвећем.
Али ријетко успијевају да стигну до украјинских линија. До изласка сунца у шест сати ујутру окршај је готов и ничија земља поново је препуна мртвих људи и уништених машина, пише "Тајмс".
"Њихова је тактика примитивна, али они су неумољиви“, рекао је 24-годишњи поручник док се спремао на спавање у шупљини међу дрвећем, знајући да ће за неколико сати све почети изнова.
Најкрвавији мјесеци од почетка рата
Израз "машина за мљевење меса" постао је синоним за руску војну стратегију у Донбасу. Али чак и према стандардима ових бруталног сукоба, прошлих неколико мјесеци било је без преседана у размјерима губитака људи које је Кремљ био спреман да поднесе ради повећања територијалних добитака.
Према америчким обавјештајним службама, август и септембар били су њихови најкрвавији мјесеци од почетка инвазије, с више од 1.200 убијених и рањених Руса сваки дан. Сматра се да Русија појачава своје нападе прије почетка зиме, када ће блатни услови и недостатак склоништа отежати и пјешачке и оклопне нападе.
Андриј, падобранац у једној од ваздушно-десантних бригада које бране линију ван Курахова, града у Доњецкој регији, процјењује да 20 до 30 Руса гине током сваког напада на положај његове чете, падајући под кишом митраљеске ватре и гранатирања.
Иако је самоубилачка, стратегија није без учинка. У посљедња два мјесеца Русија је освајала територију темпом какав није виђен од 2022. године. У споменутом периоду руска војска заузела је 800 квадратних километара украјинске територије.
"У ове нападе не шаљу се праве борбене јединице, ради се о слабо обученом људству. Али свеједно, да исцрпљује наше залихе муниције и сваки пут неко од наших момака буде рањен или убијен", рекао је Андриј, професионални војник из Кијева који се придружио војсци 2021. и сада је замјеник команданта своје чете.
"Успјели су да напредују 500 метара"
"Понекад ће неко од њих прећи на нашу страну и сакриће се у шуми. Онда морамо да проведемо остатак дана тражећи их, а затим их ликвидирати. Опет, цијела сврха овога је да исцрпе наше ресурсе и одврате нашу пажњу. Брутално је, али дјелује. За двије недјеље успјели су да напредују 500 метара“, објашњава Андриј.
Курахове, гдје се Андријева бригада налази од јануара, тренутно је поприште највећих борби на читавом фронту дугачком 1.000 километара. Трећина свих пријављених руских офанзивних акција посљедњих дана одвијала се око овог града, објавио је украјински главни штаб током викенда.
Курахова, важно енергетско и логистичко средиште, налази се око 56 километара јужно од Покровска, кои је такође изложен сталним нападима од лета.
Заузимање оба града пружило би платформу потребну за напредовање према остатку регије Доњецк, отприлике трећину која Украјина још увијек контролише.
Курахове полако нестаје под руским нападима. Према локалној управи, досад је уништено или оштећено око 70 одсто свих зграда.
Забрињавају и колаборационисти. Око 1.000 људи од изворне популације од 20.000 одлучило је да остане у граду.
"Готово сви локални људи које сам упознао подржавају нас, али морамо стално да мијењамо своје положаје јер постоје неки који шаљу координате Русима", рекао је 23-годишњи Назар Војтенков, портпарол 79. бригаде.
Недостаје и муниције и људства
Као и свугдје, недостаје и муниције и људства. Међутим, мобилизација с почетка ове године резултирала је тиме да се око 200 војника придружило 79. бригади током љета и ране јесени. Готово сви су старији од 35 година. Неки су пијанци, а неке мучи артритис.
"Они не желе бити овдје. Нису мотивисани као момци који су се добровољно пријавили за борбу. Такви су момци 'пресушили' 2023. године", рекао је 56-годишњи наредник ратног надимка Кузнеца, који је одговоран за обуку војних обвезника.
На бојном пољу њихова је основна обука од мале користи, каже Кузнец, с обзиром на то да се већина тога темељи на теорији ратовања коју су развиле чланице НАТО, а прије неколико деценија док још није било дронова и клизних бомби.
Они су, на примјер, научени да се крећу док гледају у цијев пушке, каже Кузнец, што је ефикасно за борбу у граду, али не и овдје, гдје су мине посвуда под ногама.
Сам Кузњец добро зна колика је опасност од експлозива, јер је замало погинуо од тенковске гранате док се борио у граду Сјеверодоњецку у љето 2022. године. Задобио је тежак потрес мозга. И дан данас пати од губитка памћења и замагљеног вида.
"Трудим се да се ти проблеми не виде. Као наредник мора бити од челика за своје војнике", рекао је укочено док је артиљеријска паљба одјекивала уоколо. У следећим временима и мјесецима сви ће морати да буду челични људи", закључио је, преноси "Индекс".
