Вирус који убија до четири од десет заражених, по први је пут пронађен у Француској након тестова проведених на граници са Шпанијом.
Кримско-конгоанска хеморагична грозница (CCHF) која се преноси крпељима, позната као “рођак еболе” иначе је ендемска на подручјима Африке, Блиског истока, Азије и Балкана. У неколико наврата откривена је и у јужним дијеловима западне Европе, попут Шпаније.
Након тестова на живим крпељима прикупљених од говеда у регији Оријентални Пиринеји, потврђено је да преносе болест. Крпељи "Hyalomma" маргинатум који је преносе, дуги су отприлике 5 милиметара и имају двије обојене ноге са белкастим прстеновима на зглобовима.
СЗО је прогласила да су CCHF једном од својих девет приоритетних болести ове године због потенцијалне пријетње, док стручњаци већ дуго упозоравају да ће климатске промјене проширити болест у сјеверну Европу.
CCHF се на људе углавном преноси угризом крпеља, али до заразе може доћи и након контакта са тјелесним течностима заражених пацијената.
Болест на почетку има сличне симптоме као и ебола, укључујући болове у мишићима, болове у стомаку, грлобољу и повраћање. Може изазвати крварење - најчешће из носа или пукнутих капилара на очима и кожи.
Остали симптоми вируса, који се јављају изненада, укључују температуру, вртоглавицу, бол и укоченост врата, бол у леђима, главобољу, бол у очима и осјетљивост на свјетло.
Вакцина тренутно није доступна, зато је лијечење усмјерено на то да се особа одржи на животу довољно дуго да се њено тијело избори са инфекцијом.
Према статистикама Свјетске здравствене организације, претходне епидемије CCHF-a убиле су између 10 и 40 одсто заражених.
Здравствене власти Уједињеног Краљевства саветовале су опрез људима који путују у регију у Француској гдје је откривен CCHF како би избјегли угризе крпеља. Посебно су изложени ризику они који иду на камповање, планинарење или су у интеракцији са животињама.
Случајеви заразе већ су претходно откривени у Француској, али се до сада радило о особама које су се заразиле у иностранству.
"Ниједан случај инфекције добијене на француској територији до данас није откривен код људи у Француској ", објавила је француска владина агенција Santé Publique France.
Здравствене власти већ дуже сумњају да се крпељи с CCHF-om налазе код дивљих и домаћих животиња у Француској, на темељу тестова који су показали да је стока развила антитела против вируса.
Откриће вируса пронађеног директно из крпеља прикупљених са француске стоке потврђује њихове страхове.
Инфекције код људи већ су више пута пријављене у сусједној Шпанији, гдје је забиљежено 12 случајева између 2013. и 2022. године, од којих су четири била смртна. Сами крпељи с вирусом, први пут су у Шпанији откривени 2010. године.
У августу ове године, Европски центар за спречавање и контролу болести известио је о два случаја заразе у Сјеверној Македонији, од којих је један био смртоносан.
Први и такође смртни случај догодио се крајем јула код пољопривредног радника који је пријавио да га је угризао крпељ. Други случај развио се код медицинског радника у здравственој установи која је лечила пољопривредника.
Професор и шеф ветеринарске медицине, Џејмс Вуд, у јулу је рекао заступницима у Одбору за науку, иновације и технологију "Commonsa" да ће се неке инфекције које преносе крпељи попут CCHF-a врло вјеројатно проширити на Уједињено Краљевство у неком тренутку.
Упозорио је да би потенцијалне епидемије у почетку могле проћи испод радара, будући да врло мало љекара у земљи има искуства с овом болешћу.
"Изазов ће бити рано откривање јер наши клиничари не знају како болест изгледа", рекао је.
