Турски медији упозоравају на пораст броја борових мољаца (борових четника) који се хране лишћем у шумским областима у Анталијској регији, а који могу бити опасни по здравље људи и животиња.
Проф. др Хусеин Четин са Универзитета Акдениз упозорио је да су посљедње двије фазе, од пет фаза, кроз које пролази боров четник (крећу се у четама) од ларве, преко гусјенице до лептира, опасне за људе и животиње. Борове "длакаве" гусенице, најбројније су у прољеће у областима гдје има много дрвећа.
"Ови инсекти се хране лишћем у шумским подручјима Анталије и оштећују шумски екосистем представљају ризик по људско здравље", упозорио је професор Четин и објаснио да се тренутно из фазе ларви, које су закачене у бијелим мрежама (гнијездима) на боровима, сада спуштају са дрвећа на земљу.
У посљедња два стадијума могу бити опасни за људе и животиње изазивајући алергије и осипе. Борове гусјенице су прави терминатори и могу само у току једне сезоне да униште читаве шуме, објаснио је проф. др Мехмет Чавушоглу.
"Они се хране лишћем и иглицама дрвећа, а након њих шума изгледа као да је претпјела пожар", рекао је Чавушоглу.
Грађани се упозоравају, објавили су медији у Турској, да обрате пажњу на своје љубимце, али и на псе и мачке луталице за чије крзно се могу прикачити ове длакаве гусјенице, јер могу изазвати алергијске реакције, свраб и осип. Уколико након боравка у природи примијете било какву рекацију, треба да се јаве љекару, апелују стручњаци.
Гусјенице имају алергене длаке, такозване токсофоре, које изазивају алергије код људи и животиња. У тим длачицама се налази нешто налик ампули у коју жлијезде луче секрет, а зидови те ампуле су јако ломљиви. Када човјек (или животиња) додирне ту длачицу, онда се "ампула" сломи и излучи се тај секрет који је токсичан. Најчешће промјене које настају контактом су у виду дерматитиса, или копривњаче, црвенило, оток... Опасно је и ако се удахну длачице овог инсекта које могу изазвати проблеме с дисањем, па чак и анафилактички шок.