У будућим разговорима руског предсједника Владимира Путина и америчког предсједника Доналда Трампа, Русија ће захтијевати да Украјина прекине своје везе с НАТО савезом и постане неутрална држава с ограниченом војском, сматрају упућени у то питање, пише Блумберг.
Путин је све увјеренији да има предност на бојном пољу у Украјини и одлучан је да ће постићи свој циљ, да се Кијев никада не придружи НАТО савезу те да се ограниче његови војни капацитети.
Став Кремља је да, иако поједине чланице НАТО савеза могу наставити слати оружје Украјини, оно се не би требало користити против Русије или за поновно освајање територија, рекао је један од извора упућених у припреме Москве за евентуалне преговоре.
Такво Путиново стајалиште пркоси Трамповој жељи да што прије оконча сукоб, а можда је осмишљено управо како би Москви дало маневарско вријеме за преговоре.
Заштита нуклеарних постројења
Украјина и Русија у Катару воде ограничене разговоре о правилима за заштиту нуклеарних постројења од напада, а преговори Кијева и Москве наводно су тренутно ограничени на размјену затвореника и враћање депортиране дјеце. Преговори о прекиду борби још нису започели.
Руски услови укључују и задржавање, барем de facto, контроле око 20 посто руског територија у Украјини, што укључује и Крим. Ипак, неки извори наводе да је Москва отворена за неке размјене територија.
- Питање територија није главни проблем. Ту је пуно шири контекст који, очито, још увијек није у потпуности схваћен на Западу - рекла је Татјана Становаја, оснивачица консултантске куће Р. Политика и виша сарадница Carnegie Russia Евроазијског центра и додала да је став Москве о кандидатури Украјине за НАТО и разоружању непоколебљив.
- Украјина треба бити неутрална, безопасна и ни под којим условима не би требала бити предстража за НАТО или САД. Требала би имати малену војску, довољну да заштити своје границе од избјеглица и обавља полицијске функције, али недовољно да се бори против Русије - рекао је националистички руски тајкун и савезник Кремља, Константин Малофејев, у интервјуу прошлог мјесеца. Додао је да би неутрални статус требао бити у уставу Украјине.
Забринутост Украјине
Украјина највише брине око тога да би прекид борби Русији омогућио да се поновно групира и нападне, а због тога Кијев истиче да им треба западно оружје и довољно војске.
Путин је прије нешто више од годину дана високим америчким званичницима рекао да би потенцијално могао размотрити одустајање од тих захтјева о неутралности Украјине, па чак и од противљења чланству у НАТО-у. Од тада се војна ситуација Русије побољшала и напредовала је дуж фронте у Украјини, па је Путин заузео чвршћи став, сматра један од извора упућених у припреме, пише Блумберг.
Према детаљима из докумената који су наводно састављени кад су Русија и Украјина преговарале у прољеће 2022. у Истанбулу, двије се стране нису могле усагласити око величине украјинске војске и домета њиховог оружја.
Русија је инсистирала на ограничењу украјинских оружаних снага на 85.000 људи и 342 тенка и ограничавању домета украјинских пројектила на 40 километара. Украјина је пак жељела војску од 250.000 људи и 800 тенкова, те домет пројектила од 280 километара. Није било договора нити о сигурносним гаранцијама која ће Украјина добити, а то је врло вјероватно кључни елемент свих будућих преговора.