Хиљаде туриста заглављено на аеродрому, писте су се претвориле у ријеке, а аутомобили плутају градом. Овако је посљедњих дана изгледао Дубаи, пустињски град који је погодила највећа киша у историји.
Постапокалиптични призори на улицама најнасељенијег града Уједињених Арапских Емирата обишли су свијет, а многи се питају како је дошло до природне катастрофе и да ли је било могуће спријечити њене смртоносне посљедице.
Друштвене мреже пожуриле су да пронађу кривца у засијавању облака, облику геоинжењеринга, који се, између осталог, користи за изазивање и повећања количине кише. Међутим, стручњаци упозоравају да је погрешно вјеровати да је само присиљавање облака да пусте падавине изазвало временску катаклизму.
Засијавање облака је техника манипулације временским приликама ослобађањем супстанци које упијају влагу из околине (као што је сребрни јодид) у облаке, који помажу да се водена пара лакше кондензује у капљице воде. Земље широм свијета ову методу користе више од пола вијека, али још ниједно научно истраживање није доказало да значајно повећава количину падавина. У просјеку, засијавања облака повећава стопу падавина за отприлике пет до 15 процената годишње. А у Дубаију је киша пала за 24 сата, колико иначе падне за скоро двије године.
"Засијавање облака не може да створи облаке ни из чега. Оно подстиче воду која је већ на небу да се брже кондензује и ослобађа воду на одређеним мјестима. Дакле, прво вам је потребна влага. Без ње не би било облака", објаснила је климатолог Фридерике Ото за Научни медијски центар.
Национални центар за метеорологију Емирата (НЦМ), који надгледа операције засијавања облака, рекао је да није било операција засијавања облака прије или током олује. Блумберг је раније извјестио да се засијавања облака догодило у недјељу и понедјељак, али не и у уторак, када је дошло до поплаве. Модели прогнозе су предвидјели велике количине падавина недјељу дана прије ове олује, и није било потребе да се улази у засијавање облака.
Важно је напоменути да засијавање облака има локализован ефекат и не може утицати на глобални ниво, а олуја у Дубаију се проширила на сусједне земље Бахреина и Омана.
Метеоролози вјерују да је екстремне падавине у Дубаију подстакла велика олуја названа мезоразмерни конвективни систем.
- Дешава се када се многе појединачне олује са грмљавином комбинују и формирају један велики штит високих облака, обично стотина километара у пречнику, у комбинацији са широким подручјем обилних падавина - објашњава Сузан Греј, професорка метеорологије на Универзитету Рединг.
Овако израженији пљускови могу брзо да доведу до плављења површинских вода, као што се десило на аеродрому у Дубаију.
- Тај притисак, појачан контрастом између топлијих температура на тлу и нижих температура изнад, створио је услове за јаку грмљавину - рекла је за Ројтерс Есра Алнакби, виши прогностичар у НЦМ, додајућо да су климатске промјене такође допринеле олуји.
Истраживање екстремних конвективних догађаја над јужним Арапским полуострвом током пролећне сезоне показало је да се иста врста олује као она која је изазвала овај екстремни догађај у региону догодила чак 95 пута од 2000. године, а најчешћа је у Арапско полуострво у марту и априлу. Али је такође открило повећање трајања таквих олуја од 2000. над УАЕ, што би могло бити повезано са глобалним загријевањем.
Наиме, загријавање глобалних температура доводи до већег броја падавина широм свијета (чак и на мјестима која су иначе сува или усред суше) јер топлији ваздух може задржати више влаге. Тачније, око седам одсто више влаге за сваки степен Целзијуса, што заузврат може повећати интензитет кише.
- Киша од олуја са грмљавином, каква је посљедњих дана виђена у УАЕ, посебно расте са глобалним загријавање. То је зато што је конвекција, снажно узлазно струјање у олујама, јача како се свијет загријава - објашњава климатолог Дим Куму.
Недавна студија о моделирању климе објављена у часопису "Scientific Report" сугерише да би годишња количина падавина могла да се повећа за око 30 процената у већем дијелу УАЕ до краја вијека, јер се свијет наставља да се загријава је да се Дубаи брзо проширио током посљедњих неколико деценија, са мало пажње посвећене инфраструктури као што су дренажни канали и канализациони системи, што би му могло помоћи да се носи са изненадним приливом воде. Мало је зелених површина које би упиле влагу, а дренажни системи нису могли да издрже тако велике количине падавина.
Прије свега, стручњаци предлажу прилагођавање друмске саобраћајне инфраструктуре и објеката климатским промјенама и изградњу резервоара за складиштење воде током пролећних киша. У јануару је Управа за друмски саобраћаја Уједињених Арапских Емирата основала нову јединицу за управљање ризиком од поплава у Дубаију, који изгледа да ће имати пуне руке посла.
