Почела је велика руско-сјевернокорејска офанзива у области Курск. Ангажовано је око 50.000 војника, од којих десет хиљада сјевернокорејских, а према ратним извјештајима, Украјинци су потиснути са скоро половине територије коју су држали од почетка августа.
Према руским независним изворима, Владимир Путин жели да врати ту територију најкасније до краја ове године како би у што угоднијој ситуацији сачекао примопредају власти у Бијелој кући.
А лондонски Телеграф, позивајући се на своје изворе у британској обавјештајној служби, тврди да је Путин „дао наређење” својој војсци да све мора бити завршено до инаугурације Доналда Трампа 20. јануара 2025. године.
Наиме, и у Москви и у Кијеву се спремају за „мировни план” који ће „уручити” нови предсједник САД Трамп, а очекује се да би то могло да буде у наредних четири до пет мјесеци, па до марта или најкасније почетком априла. Иако у Москви тврде да им „оно што је до сада познато” изгледа „апстрактно”, није тајна да се и у Кремљу припремају за Трампов приједлог и желе да до тада заузму најбоље могуће позиције.
Тако британски лист наводи да, осим Курска, руска војска покушава да заузме што више области у Донбасу, Запорожју и Херсону, односно покушава да освоји већину оних области које је Москва прогласила „свом територијом“ септембра 2023. године и припојен Русији, без још контролора. Поред тога, покушава да освоји што више територије у Сумској области Украјине.
Трамповом плану сви приступају опрезно. У Москви заправо већ размишљају да ће, ако им овај план неће у потпуности бити од користи, а вјероватно неће бити јер ће бити неког компромиса, „учтиво“ одбити или одложити да не би наљутили. Трампа, односно да га не „увриједи“, а да ипак покаже да су кооперативни. Вашингтон пост је објавио да је Трамп разговарао са Путином телефоном и да му је, према њиховим изворима, „савјетовао да не ескалира сукоб”, да не игнорише „да САД има доста војника у Европи”, али и да је спреман да се „одрекну освојених територија Русије“. Међутим, из Кремља су рекли да до разговора није дошло. „Све је то чиста измишљотина“, тврди Путинов портпарол Дмитриј Песков, али западни медији нису сасвим сигурни.
За Трампов приједлог се спрема и Украјина, па Ројтерс преноси да Кијев такође жели да има најбољу могућу позицију на бојном пољу прије него што стигне први приједлог и за то врши притисак на одлазећу америчку администрацију да убрза испоруку наоружања (у Кијеву постоји бојазан да би Трамп могао да успори испоруку помоћи) и одобрава да ракете дугог домета могу гађати циљеве дубоко на руској територији.
Ројтерсов неименовани саговорник из окружења предсједника Владимира Зеленског каже да је наредних четири до пет мјесеци пресудно (до тренутка када би Трамп могао да изађе са приједлогом). Саговорник Ројтерса тврди да ће током овог периода „утврђивати преговарачке позиције зараћених страна”. Због тога нови украјински министар спољних послова Андриј Сибиха припрема сусрет Зеленског и Трампа што је прије могуће. Иако се не зна када би то могло да се деси, претпоставља се да би се могло догодити пре инаугурације. Подсјетимо, Трамп је са Зеленским разговарао телефоном, а разговору је био и Илон Маск, који је, према писању украјинских медија, обећао да ће наставити да своје сателите Старлинк ставља на располагање Украјинцима. Украјинци хоће да погоде Трампов пословни нерв.
С друге стране, Финеншл тајмс је објавио да је Кијев прилагодио свој приједлог о окончању рата неким Трамповим преференцијама како би га придобио. Тако су предложили да „дио америчких снага у Европи, послије рата, буду замијењени Украјинцима”. Али најважније је да америчким компанијама предлажу да послије рата имају приоритет у улагању, па чак и да Трамп има „пуномоћје за селекцију инвестиција“ и да „дијели своје ресурсе“ са западним партнерима, прије свега литијумом. Украјинска редакција Форбса наводи да Украјина има велике резерве литијума, што је више од један одсто свјетских резерви. Осим тога, вољни су да размјене „кинеску технологију” за америчку технологију. Како наводи ФТ, „Трамп је веома заинтересован за ове приједлоге“, наводи тзв АБЦ програм - Било ко осим Кине. А као посебан „поклон“, Кијев је спреман да опозове своју амбасадорку из Вашингтона Оксану Маркарову, која се нашла на мети републиканаца након што је организовала посету Зеленског војним фабрикама у Америци, током које су са њим биле само демократе.
Очигледно је да и Кијев и Москва озбиљно схватају Трампов долазак у Овални кабинет, посебно његов мировни приједлог за Украјину.
