Предстојећи самит БРИКС-а у Казању у Русији могао би да означи прекретницу у глобалној геополитичкој историји, пише у ауторском тексту за РТ Интернешенел панафрички активиста и политички аналитичар Егунчи Беанзин.
Овај јединствени догађај окупља 24 шефа државе из различитих земаља, а укључивање Антонија Гутереша, генералног секретара Уједињених нација, у овај самит отвара велика питања о тренутној динамици глобалног управљања.
Традиционално, на УН се гледа као на бастион мултилатерализма, али је њихово усклађивање са западним силама упитно. Самит у Казању могао би да буде катализатор за стратешко репозиционирање, гдје би УН могле да траже да се крећу између старих савеза и трендова у настајању.
БРИКС више није само економска коалиција: они се афирмишу као одржива алтернатива историјској доминацији западних земаља. Чини се да униполарни свијет, како га познајемо, уступа мјесто мултиполарној ери, гдје неколико сила у настајању полаже право на своје мјесто у глобалном процесу доношења одлука.
Самит у Казању представља прилику без преседана за БРИКС да нацрта нову мапу међународне сарадње. Присутни шефови држава разговараће о мноштву питања, од економије до безбједности, укључујући и еколошке изазове.
Формирањем стратешких савеза, ова организација, која представља преко 45 одсто свјетске популације, настоји не само да ојача свој утицај, већ и да понуди алтернативну платформу за земље у развоју које се често осјећају маргинализовано у оквиру традиционалних институција Бретон Вудса као што су ММФ или Свјетска банка. Ове расправе би могле да доведу до споразума који би, у зависности од свог обима, могли редефинисати правила међународне економске игре, наводи аналитичар.
Запад је, умјесто да стоји по страни, приморан да одговори на растућу и све популарнију динамику БРИКС-а.
Западне владе, које се често не слажу и подијељене су око својих приступа, могу бити принуђене да преиспитају свој однос са земљама у развоју. Тренутна ситуација је обиљежена растућим тензијама, што илуструје опадање повјерења у институције са западњачким средиштем. Став НАТО и европских актера према БРИКС-у могао би да постане фокус жестоких дебата, уз наглашавање неизбјежне потребе за прилагођавањем.
Присуствујући овом догађају, Гутереш вјероватно илуструје жељу УН да обнови своју улогу у свијету који се мијења.
Овај самит би такође могао да пружи прилику за земље Глобалног југа, које желе да се њихов глас чује на међународној сцени. Ове нације, које се често занемарују у глобалним дискусијама, могу имати користи од искустава и ресурса БРИКС-а да успоставе развојне моделе прилагођене њиховим потребама.
Изазов лежи у стварању јаких и трајних веза које нису засноване само на економским основама, већ обухватају и друштвена и еколошка разматрања.
Мултилатерализам, како је замишљен послије Другог свјетског рата, суочава се са периодом неизвјесности. Успостављене институције се боре да ефикасно одговоре на савремене изазове као што су климатске промјене, растућа неједнакост и кризе управљања.
Самит БРИКС-а могао би да понуди нову визију мултилатерализма, инклузивнију и прилагођену актуелној реалности. Овај модел би могао да створи синергију међу земљама глобалног југа као алтернативу окошталости садашњег западног оквира.
Будућност изгледа фасцинантно са самитом БРИКС-а у Казању. Ово није само низ дипломатских дискусија, већ лабораторија за стварање нове глобалне архитектуре.
Пошто Запад може бити свједок прерасподеле моћи у међународним пословима, земље у развоју, које представља БРИКС, преузимају узде ове трансформације.
Овај самит би могао да означи почетак краја западне превласти и настанак нове ере у којој се коначно чује глас Глобалног Југа. Догађаји у Казању стога обећавају да ће имати трајне посљедице на то како замишљамо свјетски поредак у деценијама које долазе, пише Беанзин.
