Помоћник предсједника Русије Николај Патрушев изјавио је данас да не искључује могућност да ће Украјина већ 2025. године престати да постоји као држава.
"Посебно је забрињавајуће то што насилна примјена неонацистичке идеологије и ватрена русофобија уништавају некада просперитетне градове Украјине, укључујући Харков, Одесу, Николајев, Дњепропетровск. Могуће је да ће у наредној години Украјина потпуно престати да постоји", рекао је Патрушев у интервјуу за лист "Комсомолска правда".
Коментаришући геополитичку ситуацију и очекивања промјена уочи инаугурације новоизабраног америчког предсједника Доналда Трампа, Патрушев је оцијенио да ће вријеме показати хоће ли Трамп успјети у потпуности да спроведе своје намјере.
"Као што је показао његов први мандат, озлоглашена дубока држава у Сједињеним Државама је веома јака. Можда му неће дозволити да се окрене. А искуство предизборне кампање и атентата на његов живот захтијева спремност за најнезамисливије сценарије", рекао је Патрушев и додао да Трампове ставове не дијеле све америчке елите.
Како је навео, те позиције се знатно разликују од планова Демократске странке, појединачних власника индустријских гиганата и транснационалних корпорација, због чега је, оцијенио је, "изузетно важно да се осигура безбједност Трампа и његовог окружења прије ступања на дужност шефа државе, као и током предсједавања".
Патрушев је истакао да је за администрацију актуелног предсједника САД Џозефа Бајдена Украјина била апсолутни приоритет, али да она није међу Трамповим приоритетима, јер га "више брине Кина".
"Трамп је изнио своје интересе у вези са Гренландом, Панамским каналом, Мексиком и Канадом. Прецртавање мапе свијета према сопственим интересима и мијешање у послове земаља на различитим континентима је америчка традиција... Нема сумње да ће у свим овим областима нова администрација врло агресивно форсирати сопствене интересе", оцијенио је помоћник руског предсједника.
Што се тиче односа САД са Кином, Патрушев је рекао да вјерује да ће се несугласице Вашингтона са Пекингом погоршати, "а Американци ће их надувати, чак и вјештачки".
"За нас је Кина била и остала најважнији партнер, са којим нас повезује посебно привилегована стратешка сарадња. Ови односи нису подложни коњунктури, они опстају без обзира на то ко заузима Овални кабинет", нагласио је он.
Према његовим ријечима, главни приоритет Русије је заштита и добробит руских грађана и сународника широм свијета. Напоменуо је да се дискриминација руског становништва мора зауставити у низу земаља, укључујући балтичке државе и Молдавију.
"Власти ових држава непромишљеним поступцима и даље воде себе у дубоку кризу и притом тврдоглаво врте русофобични вергл. Посебно је индикативна енергетска криза, за коју сто посто кривицу сносе молдавске власти, које послушно извршавају налоге Брисела да смање гасну зависност од Русије", нагласио је Патрушев и поручио да Кишињев не треба да обмањује ни себе ни свој народ и да молдавске власти "не треба да траже непријатеље у земљи или у Придњестровљу, већ да признају своје грешке и почну да поправљају ситуацију".
"Не искључујем могућност да ће агресивна антируска политика Кишињева довести до тога да Молдавија или постане дио друге државе или да уопште престане да постоји. У овој ситуацији можете погледати примјер Украјине, гдје су неонацизам и русофобија довели земљу до колапса, много прије специјалне војне операције", упозорио је помоћник Владимира Путина.
Он је додао да руски курс у вези са Украјином остаје непромијењен и да је важно да свијет призна улазак у Руску Федерацију самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР), Запорошке и Херсонске области, Крима и Севастопоља, "који су, у складу са Уставом, саставни дио наше земље".
Патрушев је истакао да украјински народ остаје близак, братски, везан вијековним везама са Русијом, "ма како кијевски пропагандисти, опсједнути 'украјинством', тврдили супротно".
"Нисмо равнодушни према ономе што се дешава у Украјини", истакао је он.
Такође је навео да преговоре о Украјини треба водити између Русије и САД без учешћа других западних земаља.
"Нема шта да се разговара са Лондоном или Бриселом. Руководство Европске уније, на примјер, одавно више нема право да говори у име многих својих чланица, попут Мађарске, Словачке, Аустрије, Румуније и неких других европских земаља које су заинтересоване за стабилност у Европи и избалансиран став према Русији", закључио је Патрушев.
