Грузијски парламент је већином гласова одлучио да се прегласа вето предсједнице те земље Саломе Зурабишвили на закон о страним агентима. Закон мора да потпише предсједница државе, а ако она одбије да то уради, закон ће потписати предсједница парламента.
"За је гласало 84 посланика, а против четворо. Закон је усвојен", рекао је предсједник парламента Шалва Папуашвили.
Парламенту је била потребна проста већина гласова да би надјачао вето председнице и како би закон о страним агентима био усвојен.
У парламенту су одржана два гласања, прво против примједби предсједнице, а друго за оригиналну верзију закона о страним агентима, коју је парламент претходно усвојио у три читања.
Закон предвиђа регистровање непрофитних правних лица и медија чији приход долази из иностранства, а нарочито ако је већи од 20 одсто. Поред тога, све организације које "промовишу интересе страних снага" морају бити регистроване у државном регистру. У овом случају, такве организације ће морати да прикажу примљени приход и да попуне декларацију, иначе их очекује казна од 25.000 ларија.
Полиција је опколила зграду парламента како би посланици могли безбједно да изађу, с обзиром да су се демонстранти још јутрос окупили да изразе негодовање усвајању закона.
Прошле недјеље грузијски парламент је већином гласова усвојио Закон о транспарентности и страном утицају, колоквијално познат као "закон о страним агентима", који је посљедњих недјеља изазвао политичку кризу у тој јужнокавкаској држави.
Од таквог закона се одустало прошле године због масовних протеста, али је у априлу ове године владајућа странка Грузијски сан предложила скоро идентичан закон, са измјеном да се умјесто термина "агент за стране интересе" користи "организација која ради за стране интересе".
Западне земље упутиле су пријетње Тбилисију, а секретар за штампу Бијеле куће Карин Жан Пјер упозорила је да ће Вашингтон суштински преиспитати билатералне односе ако закон ступи на снагу.
Шеф Канцеларије за координацију санкција Стејт департмента Џим О'Брајен је заузврат рекао да би САД могле да уведу ограничења Грузији ако се не промјени нацрт који је усвојио парламент. ЕУ је обећала да ће замрзнути захтјев републике за чланство у Унији.
Закон је наишао на оштре критике опозиције, невладиног сектора и прозападних медија, али и многих западних званичника, који су га пежоративно назвали "руски закон", алудирајући на сличан пропис који је у Русији на снази од 2012. године.
Међутим, мало ко од њих помиње да закон готово идентичног имена постоји и у САД, и то још од 1938. године, као и да се усвајање таквог прописа разматра и у Европској унији.
