Канадски премијер Џастин Трудо поднио је оставку, у обраћању које је најавио раније данас.
Он је рекао да ће се одмах повући са мјеста вође Либералне партије, али да ће остати на мјесту премијера, док се не пронађе замјена.
- Сваког јутра откако сам премијер, инспирисан сам ријешеношћу и издржљивошћу Канађана, привилегија ми је била да служим Канађанима. Већ 10 година се борим за Канаду. Кроз јачање средње класе, кроз борбу са пандемијом, кроз јачање слободне трговине, да стојимо уз Украјину, да се боримо против климатских промјена, припремајући се за економију сутрашњице. Ово је критично вријеме за цијели свијет. Као што знате, ја сам борац. Стало ми је до Канаде и Канађана. Увијек ћу бити мотивисан њиховим интересима. Упркос свему, свим напорима, парламент је паралисан мјесецима. Зато сам овог јутра саопштио да нам је потребан нови сазив Парламента. Имао сам и дуге разговоре са породицом, која је заслужна за сваки мој успјех. Рекао сам својој дјеци синоћ - намјеравам да дам оставку на мјесто лидера партије и на мјесто премијера, чим моја партија изабере новог вођу. Ова земља заслужује правог лидера - рекао је Трудо.
Подсјетимо, извор Ројтерса је раније најавио да ће се ово десити.
Извор је причао за Ројтерса, након што су поједини свјетски медији објавили да се очекује да Трудо већ данас поднесе оставку на мјесто лидера канадске владајуће Либералне партије послије девет година на функцији.
Трудоов одлазак оставио је странку без сталног шефа у тренутку када анкете показују да ће либерали изгубити од званичних опозиционих конзервативаца на изборима, који се морају одржати до краја октобра.
Све већи број либералних парламентараца, узнемирени низом суморних анкета, јавно су позвали Трудоа да поднесе оставку. Кабинет премијера се још није званично огласио.
Прво дијете бившег канадског премијера Пјера Елиота Трудоа, Џастин Трудо, учинио је исто као и отац, четрдесет година након што је старији Трудо напустио функцију премијера Канаде.
Трудо је први пут ушао у политику 2008. године, када је изабран за члана Парламента, а затим је пет година касније постао лидер Либералне партије.
