Хенри Кисинџер, контроверзни добитник Нобелове награде и моћни дипломата чија је служба за вријеме двојице предсједника оставила неизбрисиви траг на америчкој спољној политици, преминуо је у сриједу у стотој години, саопштила је његова фирма за геополитички консалтинг, Кисинџер асосијејтс.
Кисинџер је умро у свом дому у Контектикату, саопштила је фирма, не наводећи више детаља, преноси Танјуг.
Биће сахрањен у кругу породице, а касније ће у Њујорку бити одржана јавна комеморативна служба.
Кисинџер је био активан и након што је прославио стоти рођендан.
Присуствовао је састанцима у Бијелој кући, објавио књигу о лидерским стиловима и свједочио пред сенатским одбором о нуклеарној пријетњи коју представља Сјеверна Кореја. У јулу 2023. је изненада посјетио Пекинг да би се састао са кинеским предсједником Си Ђинпингом.
Кисинџер је 1970-их, као државни секретар у администрацији Ричарда Никсона, учествовао у кључним глобалним догађајима те деценије. Његови напори су довели до дипломатског отварања Кине, историјских разговора САД и Совјетског Савеза о контроли наоружања, проширења веза између Израела и његових арапских сусједа, и Париског мировног споразума са Сјеверним Вијетнамом.
Кисинџерова владавина као главног творца америчке спољне политике је престала када је Никсон поднио оставку због афере Вотергејт. Па ипак, остао је дипломатска сила за вријеме Никсоновог насљедника, предсједника Џералда Форда, и наставио да износи снажна мишљења до краја свог живота, преноси Ројтерс.
