Америчка политика је на раскрсници, али то неће нужно значити прекретницу у мировним преговорима, наводе аналитичари и додају да је то зато што ништа не сугерише да је Русија спремна да дође за преговарачки сто, без обзира ко заврши у Бијелој кући, пише Си-ен-ен.
''Русија као јастреб посматра америчку политику'', била је порука предсједника Украјине Володимира Зеленског новинарима прошле недјеље у Кијеву, док је одговарао на питање о спремности Москве да преговара.
"То зависи од избора у Сједињеним Америчким Државама", рекао је он.
Ако буде изабрана, очекује се да ће кандидаткиња демократа Камала Харис у великој мјери наставити политику администрације актуелног предсједника САД Џозефа Бајдена, која је подржавала Украјину упркос неким тачкама трвења, попут употребе западног оружја за напад дубоко у територију Русије.
Заузимајући драстично другачији став, кандидат републиканаца Доналд Трамп је сугерисао да ће прекинути подршку ратним напорима Кијева и устврдио да би могао да ријеши рат "у једном дану", наводи Си-ен-ен.
Услови мировног плана који је изнио његов потпредсједнички кандидат Џеј Ди Венс упадљиво су слични листи жеља предсједника Русије Владимира Путина, оцјењује америчка телевизијска мрежа.
"Шта Трамп мисли да може да уради, какву полугу има, у овом тренутку није јасно, али не мислим да је то брз процес", рекао је Томас Грејем, експерт за спољну политику и истакнути сарадник Савјета за спољне односе.
Смањење америчке помоћи могло би да се у великој мјери одрази на бојно поље, навели су експерти.
Са било којим од потенцијалних предсједника, Путин ће настојати да искористи оно што види као политичку дисфункцију у САД, као и "пукотине у западном јединству", рекао је Грејем за Си-ен-ен.
Те пукотине би могле доћи у облику Трампове администрације која смањује америчку помоћ и преузима мању улогу у НАТО или подијељеног америчког Конгреса, између осталих фактора.
Финансијски притисци на европске савезнике, такође, играју улогу, као и раздори у НАТО-у, са проруским руководствима у државама чланицама као што су Мађарска и Словачка, наводи Си-ен-ен.
"Одсуство западног јединства, одсуство јасне демонстрације да Запад и Украјина имају заједничку визију онога што покушавају да постигну...Путин нема разлога да преиспитује шта ради у Украјини у овом тренутку", истакао је Грејем.
Обим рата је, такође, превелик за једноставне преговоре Москве и Кијева, кажу стручњаци. Они тврде да је то много шири сукоб између Русије и Запада.
За Путина, "Украјина је само средство за постизање циља, а циљ је даље ограничавање утицаја САД у међународним пословима", рекао је Џон Лоф, сарадник у Програму за Русију и Евроазију у лондонском истраживачком центру Четем хаус.
"Када му Трампови савјетници објасне шта се заиста дешава овдје и чињеницу да је Кина одиграла кључну улогу у одржавању способности Русије да настави да води овај рат… он ће можда изненада веома снажно осјетити да није тако расположен према Путину'', рекао је Лоф и додао да ће Пекинг све уступке доживљавати "као даљи показатељ слабости САД".
То се коси са Трамповом оштром реториком о пријетњи коју представља Кина. У међувремену, Зеленски наставља да позива на подршку обје стране.
Ако Трамп "само жели да натјера Украјину да одустане од свега и тако постигне договор са Русијом, мислим да то није могуће", рекао је Лоф.
(Телеграф)
.webp)
