Историчар Александар Раковић оцијенио је да ће вјерници Украјинске православне цркве Московске патријаршије након одлуке Врховне раде /украјинског парламента/ да у начелу усвоји одлуку о забрани дјеловања те цркве Божић славити у катакомбама.
Коментаришући намјере Украјине да се обрачуна са Украјинском православном црквом и шансе да та црква не буде забрањена након апела московског патријарха и цијеле Русије Кирила црквама широм свијета да се тај покушај заустави, Раковић је навео да ће Кијев спровести све одлуке које се тичу сегрегације Украјинске православне цркве.
- Не треба имати никакве илузије да ће их у томе било ко зауставити, ако уопште и хоће да их заустави, што се првенствено односи на њихове спонзоре са Запада. Према томе, убудуће ће се православни Божић у Украјини славити по катакомбама и становима - рекао је Раковић за Срну.
Он сматра да је извјесно да се Божић и сви остали празници у Украјини више неће јавно славити по старом календару.
- Вјерници у Украјини су у томе онемогућени. Као што су окупирали Кијевско-печерску лавру, они који су то урадили окупираће читав простор Украјине њиховом новом такозваном Кијевском црквом, која је створена само да би се разбило руско православље - оцијенио је Раковић.
Он је увјерен да ће све што је усмјерено против Руса и руског идентитета Украјине у тој земљи бити спроведено, и то без икакве милости.
- Све то што Кијев ради спремало се и у Црној Гори. Али, срећом смо 2020. године успјели то да спријечимо и срушимо Демократску партију социјалиста /ДПС/ и њеног лидера Мила Ђукановића - истакао је Раковић.
Према његовим ријечима, сада се види како би се кретале прилике у Црној Гори да није било велике кохезије Срба из Црне Горе, Србије и Републике Српске, који су заједно успјели да побиједе Ђукановићев сегрегационистички режим.
Према његовим ријечима, додатни проблем за православље је то што су прекинуте све везе између Васељенске патријаршије, која је подржала расколнике у Украјини, и Московске патријаршије, која је уз канонску Украјинску православну цркву.
Украјинска Врховна рада усвојила је у начелу Закон о забрани канонске Украјинске православне цркве гласовима 267 од укупно 450 посланика, од којих је 15 било против тог приједлога.
Закон предвиђа измјене којима ће бити омогућено "спречавање активности вјерских организација чија се управа налази ван Украјине, у држави која врши оружану агресију на Украјину".
Свјетски савјет цркава раније је упозорио да тај приједлог закона у садашњој верзији крши међународне норме о слободи вјероисповести.
Московски патријарх Кирил позвао је паглавара Римокатоличке цркве Фрању, друге вјерске поглаваре и међународне организације да подрже Украјинску православну цркву и спријече наставак масовног кршења права вјерника те цркве.
Патријарх Кирил апел за заштиту Украјинске православне цркве послао је и генералном секретару УН Антонију Гутерешу, генералном секретару ОЕБС-а Хелги Шмид и специјалном извјестиоцу Савјета УН за људска права.
