Мало је вјероватно да ће САД напустити НАТО ако Трамп буде изабран за предсједника - али то не значи да ће та организација преживјети његов други мандат, пише "Политико".
У замјену за наставак ангажмана САД, Трамп очекује не само да европске земље драстично повећају потрошњу на одбрану – што је била његова главна замјерка док је био предсједник – већ и да спроведу оно што стручњак за одбрану Дан Колдвел описује као "радикалну преоријентацију" НАТО-а.
"Више немамо избора", изјавио је он за "Политико", наводећи растући амерички дуг, смањење војног ангажовања и одбрамбену индустријску базу која не може да прати изазове и Русије и Кине.
Како наводи тај магазин, САД би задржале свој нуклеарни кишобран над Европом током другог Трамповог мандата укључујући ваздушне снаге и базе у Њемачкој, Енглеској и Турској, као и своје поморске снаге. С друге стране, највећи дио пјешадије, оклопних јединца, логистике и артиљерије био би пребачен из америчких у европске руке. Такве промјене укључивала би "значајно смањење безбједносне улоге Америке – повлачење умјесто останка на мјесту примарном заштитника у Европи, и прелазак на пружање подршке само у временима кризе", додао је Колдвел.
Трампови планови за Украјину
Према ријечима двојице стручњака за националну безбедност блиских Трампу, који су упознати са размишљањем унутар Трамповог ужег круга, републикански кандидат разматра склапање споразума са Путином о томе које би земље могле да се придруже НАТО-у, посебно Украјина и Грузија.
Такав план би био крај за нејасно обећање НАТО-а о будућем чланству Украјине – политику коју је Бајден наставио, иако се није обавезао на временски оквир.
"Вашингтон пост" је у априлу објавио да би иницијални план Трампове администрације такође укључивао притисак на Украјину да уступи Крим и погранични регион Донбаса Русији.
"Очекивао бих веома брз договор за окончање сукоба", рекао је Кевин Робертс, предсједник "Херитиџ фондације", утицајног тинк-тенка блиског некадашњем предсједнику.
Према наводима једног од стручњака за националну безбједност који је упознат са Трамповим размишљањем, који је говорио под условом анонимности, Трамп би "био отворен за неку врсту споразума којим би се спречило ширење НАТО-а и не би захтијевао повратак на границе Украјине из 1991. године".
То, међутим, не значи да ће се Трампова администрација одрећи других могућности, укључујући испоруку великих количина оружја Украјини, додао је он.
Трамп лично није изнио детаљан план за рјешавање сукоба у Украјини. Он је рекао да ће "окончати рат" непосредно након што буде побиједио на предсједничким изборима.
Трамп је крајем јуна рекао и да је давање обећања Украјини да ће постати чланица НАТО-а била "грешка" и "разлог зашто је овај рат почео".
Многи у Трамповом табору отворено сматрају да Украјина не би требало да буде чланица НАТО-а. "НАТО се већ проширио далеко изнад онога што нам је потребно за антихегемонистичку коалицију" против Русије, рекао је Колби.
Европљани нису спремни
Највећи проблем са Трамповим приступом НАТО-у може бити то што европске државе очигледно нису спремне да испуне драматично проширену војну улогу у скорије вријеме. Међутим, оне неће имати избора ако Трамп буде истрајао у својим намјерама.
Европски лидери живе у заблуди, вјерују многи амерички критичари. "Они заправо немају појма како да замјене САД", каже Џереми Шапиро из Европског савјета за спољне односе.
Критичари у Трамповом табору кажу да Европљани треба да развију заједничку одбрамбену индустрију умјесто националних, да би повећали ефикасност и капацитет и испунили још увијек неиспуњено обећање да ће проширити снаге НАТО-а за брзо реаговање са 40.000 на око 300.000 војника.
Али, са изузетком неких земаља попут Пољске, многе европске владе су и даље "потпуно у заблуди", каже Колдвел.
"Политико", међутим, наводи да би Трамп могао да нађе савезнике у Европи када је ријеч о блокирању пута Украјине ка НАТО-у. Њемачки канцелар Олаф Шолц је у мају отворено рекао да не мисли да би Украјина могла да постане део НАТО-а у наредних 30 година.
У исто вријеме, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је наговијестио да прекид ватре неће бити довољан да покрене питање чланства Украјине у НАТО-у. "Морамо бити сигурни да је ово мир, а не само пауза", рекао је он.
