Трампови дилови би могли да згроме мале економије. Доналд Трамп презире Свјетску трговинску организацију. Стручњаци се прибојавају да би она, као заштитница сиромашнијих земаља, могла да буде потпуно скрајнута. Удар на економије био би драматичан.
Мултилатералне институције попут Свјетске трговинске организације (СТО) нису од посебног интереса за Доналда Трампа. Према његовом мишљењу, оне се противе интересима САД.
"Он дуготрајну потрагу за компромисима у међународним организацијама сматра чистим губљењем времена", каже за Дојче веле бивши њемачки амбасадор у Пекингу Михаел Шефер.
Два потпуно различита погледа на свијет толико се разликују да би се први мандат Доналда Трампа, гледајући из данашње перспективе, његовим трговинским партнерима могао чинити сасвим безазленим.
Потпуно различит поглед на свијет
"Мислим да имамо потпуно различиту филозофију о томе како функционише међународна заједница. Европа је најбољи примјер групе врло хетерогених држава које су током многих вијекова биле уплетене у сукобе и ратове", објашњава Шефер.
Европска заједница основана је како би се тај зачарани круг ратова и сукоба прекинуо.
"Створен је систем правила с међусобним обавезама и правима, који није смјерница само Европљанима, него и свим осталим организацијама", додаје њемачки дипломата.
То важи за понашање држава у спољнополитичком, безбједносном и привредном смислу. Али код Трампа ствари функционишу сасвим другачије.
"Његова политика Америка прва значи да се, што је више могуће, склапају споразуми са трговинским партнерима путем директних преговора, при чему он има предност захваљујући снази САД", каже бивши њемачки амбасадор у Кини.
Суморне перспективе за мање земље
Пријети ли тиме крај међународног поретка каквог познајемо? То би имало посебно драматичне посљедице за мање земље глобалног југа, оцјењује Хериберт Дитер, стручњак за трговину из Фондације за науку и политику.
За тог економисту, који тренутно предаје у индијском Бангалору, будућност мултилатералног свјетског поретка виси о концу.
"Након распада Совјетског Савеза вјеровали смо да је могуће наднационално рјешавање проблема. Али то више није могуће у ери геополитичког блоковског формирања“, каже Дитер за DW.
"СТО је у заиста тешком раздобљу, она је сјенка саме себе. Иако још увијек постоји, више нема функционалан механизам за рјешавање спорова. Зато су перспективе за мултилатерални трговински поредак заиста суморне и мрачне“, закључује стручњак.
Економисткиња Пени Голдберг са Универзитета Јејл слаже се с њим: "Мултилатерализам се повлачи, а Свјетска трговинска организација налази се у кризи".
Сценарио ужаса: Слом СТО
За трговинске стручњаке слом Свјетске трговинске организације имао би видне посљедице и за велике актере.
На примјер, привреда Европске уније би распадом СТО била погођена четири пута јаче него америчким царинама. То је резултат заједничке студије Института за свјетску економију из Кила и Аустријског института за економска истраживања.
"Посљедица би био пад стварног БДП-а Европске уније за око 0,5 одсто. Њемачка би била погођена више, САД нешто мање. Међутим, највеће губитке би имала Кина“, стоји у анализи објављеној непосредно прије америчких избора.
"Ако би се свет распао на геополитичке блокове под вођством САД или Кине, губици за ЕУ били би знатно већи, а за Кину још већи. У екстремном случају би кинески БДП могао краткорочно да падне за око 6 одсто, њемачки за 3,2 одсто, док би САД био мање погођен (-2,2 одсто)“, пишу научници.
ЕУ је са више од 45 споразума најповезаније привредно подручје на свијету.
"За мање земље то би било драматично"
Али колико би то било лоше за земље које су слабо повезане у трговинском смислу и имају релативно мали БДП? Одговор је јасан: Јако лоше!
"СТО је најважнија за мале, мање моћне земље које су се ослањале на механизам рјешавања спорова Свјетске трговинске организације. То је годинама јако добро функционисало, али сада САД доводе све у питање. Од 2018. године Вашингтон одбија да одобри именовање нових судија“, каже Дитер.
Моћни актери попут САД, Кине или Европске уније могли би своје интересе да спроводе и без СТО.
"Али настрадале би мање земље и морале би да се повинују често спорним захтевима великих држава. То је драматично“, упозорава економски стручњак Дитер.
Бивша главна економисткиња Свјетске банке Пенелопи Голдберг такође види мање земље као жртве могућег распада СТО: "Међународна интеграција посебно је важна за мале економије. Мање земље немају велика домаћа тржишта".
"Без трговине нема смањења сиромаштва"
Голдберг је још прије неколико мјесеци у чланку за берлински лист Тагесшпигел нагласила колико је међународни трговински систем, утемељен на правилима, важан за глобални југ.
"Заправо, новија истраживања показују да се смањење сиромаштва у посљедње три деценије догодило углавном у земљама у развоју које су се добро интегрисале у међународни трговински систем. Мултилатерални трговински систем донио је заиста користи земљама у развоју“, писала је она.
Такође истиче да су велике економије глобалног југа све више следе сопствене интересе. "Зато не изненађује то што отпор према трговинским споразумима често долази из већих земаља у развоју попут Индије, Индонезије и Бразила.“
Заостатак у Африци и Латинској Америци
Многе афричке земље склопиле су мање од пет трговинских споразума, што је за њих лоше. Посебно сиромашним и сукобима погођеним земљама попут Јужног Судана или Бурундија прети назадовање.
У Латинској Америци су слабо повезане земље попут Венецуеле, Еквадора и Боливије. У Азији су то многе земље Блиског истока, делови средње Азије и Авганистан. Исто важи и за Монголију богату сировинама.
За трговинског стручњака Хериберта Дитера много тога упућује на крај трговинског поретка утемељеног на правилима под окриљем СТО.
Он каже да је оснивање ове организације 1995. године ојачало вјеру у праведнију трговину, али да је то, гледајући уназад, очигледно био краткотрајан изузетак.
"Већ крајем деведесетих САД су поново почеле да слиједе сопствене интересе, посебно кроз Међународни монетарни фонд“, напомиње Дитер.
"За мање земље глобалног југа долазе тешка времена. Као и сви трговински партнери САД, мораће да се припреме на све могуће сценарије“, закључује бивши дипломата Михаел Шефер.
(б92)