Никад раније виђена документа открила су шокантну тајну: током и након аутопсије убијеног америчког предсједника Вилијама Макинлија изведени су бизарни експерименти у којима су бактерије из његовог тијела убризгане псу и зечевима.
Ово је урађено због сумњи у званични узрок смрти и теорије о отровном метку и грешкама направљеним током операције након атентата, пише LiveScience.
Документи о аутопсији Вилијама Макинлија, 25. предсједника САД, сада су понуђени на продају за најмање 80.000 долара, а ријеч је о документима за које се није знало ни да постоје.
Вилијам Макинли млађи био је у посјети Бафалу када је 6. септембра 1901. анархиста Леон Чолгош пуцао на њега из близине. Први хитац погодио је дугме на јакни и одбио се, али је други завршио у стомаку шефа Бијеле куће.
Мекинли, који је тешко рањен, хитно је пребачен у болницу гдје га је оперисао специјалиста гинеколошке хирургије Метју Ман.
Предсједник је брзо почео да се опоравља и очекивало се да ће бити добро, али се његово стање нагло погоршало и преминуо је 14. септембра 1901. Љекари су рекли да је узрок смрти некроза панкреаса. Мана су почели да критикују због операције, тврдило се да није добро очистио и затворио ране, што је довело го инфекције и некрозе панкераса.
Чињеница да је Макинли живио осам дана након атентата довела је до спекулација да су Чолгошеви меци били отровани или намазани бактеријама. Било је и теорија завјере да Чолгош није радио сам и да је имао читав круг људи који му је помагао.
Да би се те гласине потиснуле наређена је "бактериолошка анализа" уз стандардну аутопсију. За њу је био задужен Херман Мацингер, водећи стручњак за анализе крви тог времена. Закључио је да није коришћен отров и да је некрозу панкреаса изазвао метак, а не немар приликом операције.
Амерички сајт за аукције историјских докумената Раб Колекшн поставио је колекцију Мацингера на продају. У њој су биљежнице, писма, рачуни, телеграми, копија оригиналног извјештаја са аутопсије и позив на сахрану предсједника САД.
Иако документи показују како је дошао до закључка, што се зна из оригиналног извјештаја, у њима има и много изненађења - бизарних експеримената које је стручњак извео.
У биљежници он наводи како је узгојио "бјеличасте бактеријске културе" из узорака узетих из Макинлијеве ране, а онда их убризгао зечевима и псу.
Шта је овим желио да постигне није јасно, а у документима нема никаквог спомена шта се десило са зечевима. С друге стране, сачуване су биљешке о томе да је пас праћен неколико дана, да му је тјелесна температура била 40 степени, што је изнад просјека за псе, али да се осјећао веома добро, пренио је Телеграф.
Документи откривају и како је прегледао оружје и метке које је Чолгош користио, а и како је анализирао Макинлијеву крв да види да ли је отрован.
Писма између Мацингера и П. М. Риксија, који је надгледао аутопсију, откривају да је Рајкси хтио да убрза процес, али да Мцингера то није омело. Коначни закључак изнио је 2. октобра 1901, 18 дана након смрти шефа Бијеле куће.
Ова колекција је, кажу у Раб Колекшн, право благо јер даје увид без преседана у то како су рађене аутопсије значајних особа почетком 20. вијека.
Ко је Леон Чолгош
Леон Чолгош био је амерички радник и анархиста који је упуцао Вилијама Макинлија 6. септембра 1901.
Рођен је у Детроиту 5. маја 1873. у пољско-америчкој породици. Након економске кризе 1893. заинтересовао се најприје за Римокатоличку цркву, а затим и за социјализам, па и анархизам.
На одлуку да пуца на предсједника САД дошао је након што је чуо вијести да је италијанског краља Умберта И 29. јула 1900. убио анархиста Гаетано Бреши.
