Протеклих дана су глобалну авијациону заједницу, као и све задужене за безбједност, изненадили видеозаписи из кинеске провинције Ченгду.
На њима се види велик и досад непознат војни авион троугластог облика који лети готово без звука, преноси "Ал Џазира".
Иако су се записи прво појавили на кинеским друштвеним мрежама, а тек нешто касније и на западним, јасно је да је заправо Пекинг службено дозволио да се снимци прошире као јавна порука Западу, прије свега Вашингтону.
Сам авион највјероватније је наставак развоја кинеских такозваних стелт ловаца - бомбардера са смањеном радарском видљивошћу, попут већ познатог Шенјанг Ј-35А. Стручњаци наводе да би нови авион могао имати чак и могућност летења у стратосфери Земље, на висинама већим од педесет хиљада метара.
Оно што се из неколико кратких видеозаписа види је да нови авион нема вертикални реп за стабилизацију лета и да има интегрисани простор за оружје унутар трупа.
Пријаве у Тексасу
Средином 2006. године становници градова широм америчке савезне државе Тексас почели су пријављивати изузетно снажне и кратке звучне експлозије на небу. Иако су навикнути на летове различитих војних и цивилних авиона, па чак и на повремена пробијања звучног зида, ови мистериозни звукови били су доста краћи и снажнији.
На небу би се након те појаве редовно могао видјети траг испаравања, који је очигледно настао након лета неког авиона, али с једном великом разликом - умјесто да буде права линија, овај траг имао је и мале кругове на равномјерној међусобној удаљености.
Та мистериозна појава касније је забиљежена и изнад Новог Мексика те дијелова Калифорније у 2007. години, а након тога је једноставно нестала. Све би било брзо заборављено да се почетком 2008. није појавио научни рад неколико америчких ваздухопловних конструктора и научника под називом Принципи рада ПДВЕ мотора.
Занимљиво је и да су истраживања такве врсте мотора претходно већ обављана унутар НАТО савеза, а њима су се тражиле могуће замјене за млазне моторе у будућности. Сам термин ПДВЕ описује пулсни мотор, који у равномјерним временским циклусима ослобађа велике количине додатног притиска, због чега се још назива и пулсна детонација.
СР-71 је и данас обавијен велом тајне
Иако теорија о ПДВЕ погону постоји још од седамдесетих година прошлог вијека, генерално се сматрало да је она неупотребљива у практичним летјелицама због тога што још нема поуздане легуре метала од које би били направљени сами мотори како би могли издржати притисак неколико пута већи од данашњих млазних мотора великог протока.
Ипак, још средином деведесетих година бивши војни тестни пилоти и звиждачи из Пентагона тврдили су да САД још од почетка осамдесетих има летећи прототип авиона с пулсним млазним мотором, који је замјена за некадашњи шпијунски авион Локид Мартин СР-71 Блекбирд.
Због тога је мистериозна летјелица првобитно и названа Сон оф Блекцкбирд, да би касније добила име по којем је позната и данас - Аурора. СР-71 је и данас обавијен велом тајне, настао је као супертајни пројекат шездесетих година за шпијунске летове изнад тадашњег СССР-а и земаља Варшавског пакта. Дизајниран да лети брзинама од готово 3 маха (трипут брже од звука) и с максималном брзином од 3.7 маха, СР-71 је био у стању побјећи било којој тадашњој совјетској ракети или авиону пресретачу.
Укупно су изграђене 32 Црне птице иако се вјерује да је незвачни број нешто већи те да је неколико полуконструкција стигло у НАСУ управо због испитивања пулсних млазних мотора за сљедећу верзију.
Аурора има култни статус
Иако никад није фотограсирана, Аурора има култни статус. Већина споменутих звиждача слаже се да је ријеч о летјелици такозваног дизајна летећег крила, с четири пулсна мотора испод трупа те могућношћу лета брзинама изнад 5 маха.
То би у пракси значило да би Аурора могла избјећи и већину модерних радара због њиховог релативно спорог освјежавања поља за детекцију, што је увјетовано самим дизајном радарских антена.
Можда Аурора никад није фотографисана јер је чувана као тајна, а тврди се и да она лети са само неколико локација, из авиобазе Грум Лејк у Невади (близу чувеног Ареа 51) те авиобазе АФТЦ унутар комплекса Едвардс АФБ у Калифорнији. Прије неколико година се на авијационим форумима појавила и сателитска слика с те локације, на којој се види троугласта летјелица без репа, управо онаква каквом стручњаци описују и Аурору.
СР-72 би требао бити представљен 2025.
Пентагон и америчко ваздухопловство већ дуже од деценије негирају све тврдње о постојању програма Аурора, као и тајних летјелица које наводно могу летјети брзинама од чак 10 маха. Ипак, врло сличне летјелице већ се тестирају, и то јавно. Тако су прошле године зрачне снаге САД прихватиле Џет Зиро као сљедећу генерацију летјелица уједначеног дизајна, што значи да су труп летјелице и крила у равнини. Такав дизајн има много предности у односу на класичне авионе, а највећа је смањење отпора ваздуха за чак 30 одсто, што омогућава већу брзину, стабилнији лет и већи домет уз мању потрошњу горива.
Прошлогодишњи буџет одбране САД одобрио је чак 235 милиона долара у сврху даљњег развоја таквих летјелица, које би се могле наћи у саставуваздушних снага већ 2030. Недавно је откривено и да би Аурора на крају ипак могла бити стварна. Наиме, одбрамбени гигант Локид Мартин заиста већ дуже од деценије ради на насљеднику летјелице СР-71, названом СР-72.
Тај прототип требао би летјети брзинама од готово 6 маха у стратосфери Земље (баш као и његов кинески пандан) те носити конвенционално оружје, али и вишеструке нуклеарне бојне главе типа МИРВ. Занимљиво је и да је страница с карактеристикама летјелице СР-72 данас избрисана са службеног портала Локид Мартина. Ипак, према најавама из 2018., СР-72 би јавности требао бити представљен 2025. године, уз прве јавне летове, пише "Индекс".
