Француска влада пала је у сриједу након што су опозициони посланици изгласали неповјерење премијеру Мишелу Барнијеу и његовом кабинету. Уз подршку 331 посланика, укључујући крајње десницу и љевицу, гласање је додатно продубило политичку кризу у земљи.
Овај догађај угрожава способност Француске, друге највеће економије у ЕУ, да доноси законе и обузда свој велики буџетски дефицит.
Очекује се да Барније заједно са својом владом поднесе оставку предсједнику Емануелу Макрону у скорије вријеме. Ниједна француска влада није изгубила гласање о повјерењу од 1962. године, када је то учинила влада Жоржа Помпидуа. Овога пута, Макрон је изазвао кризу позивајући на пријевремене изборе у јуну, који су довели до поларизованог парламента.
С ослабљеним предсједником, Француска сада ризикује да заврши годину без стабилне владе или буџета за 2025. годину, иако устав омогућава посебне мјере које би спријечиле блокаду владе попут оне у САД. Политичка нестабилност у Француској додатно ће ослабити Европску унију, која се већ опоравља од колапса њемачке коалиционе владе, и то неколико недјеља прије него што новоизабрани предсједник САД, Доналд Трамп, поново преузме Бијелу кућу.
Љевичари и екстремна десница казнили су Мишела Барнијеа зато што је одлучио да употријеби посебна уставна овлашћења како би прогурао дио непопуларног буџета, који је тражио уштеде од 60 милијарди евра у покушају смањења дефицита, кроз парламент без коначног гласања. Лидерка екстремне деснице, Марин ле Пен, изјавила је да је рушење владе "једини начин на који нам устав омогућава да заштитимо Французе од опасног, неправедног и кажњавајућег буџета".
Француска сада улази у период дубоке политичке несигурности, која већ узнемирава инвеститоре у француске државне обвезнице и акције. Почетком ове недјеље, трошак задуживања Француске кратко је премашио онај Грчке, која се генерално сматра далеко ризичнијом.
Макрон сада мора да одлучи. Три извора су за Ројтерс рекла да Макрон планира брзо да постави новог премијера, при чему је један извор навео да жели да именује премијера прије церемоније поновног отварања катедрале Нотр Дам у суботу, којој ће присуствовати новоизабрани предсједник САД Доналд Трамп.
Било који нови премијер суочаваће се с истим изазовима као и Барније у вези с усвајањем закона, укључујући буџет за 2025. годину, од стране подијељеног парламента. Нови парламентарни избори неће бити могући прије јула.
Алтернативно, Макрон може замолити Барнијеа и његове министре да остану у прелазној влади док он пронађе премијера који ће моћи да привуче довољну подршку са свих страна како би прогурао законе.
Прелазна влада би могла или да предложи хитну легислативу како би продужила фискалне одредбе из буџета за 2024. годину за сљедећу годину, или да се позове на посебна овлашћења како би усвојила нацрт буџета за 2025. годину декретом, иако правници сматрају да је ово правна сива зона и да би политичка цијена била огромна.
Опасност за Макрона је да његови противници одбаце једног премијера за другим. Његови ривали кажу да је једини смислен начин да се оконча ова дуготрајна политичка криза да он поднесе оставку, што до сада није показивао жељу да учини.
Овај преокрет није без ризика ни за Ле Пенову, која је годинама покушавала да убиједи бираче да њена странка нуди стабилну владу која чека на власт. Барнијеово окружење и Национално окупљање Марин Ле Пен, која је подржавала мањинску коалицију, међусобно окривљују једни друге за кризу.
(Телеграф)
