Нуклеарно оружје је крајња мјера заштите суверенитета земље – ово је главни принцип ажуриране руске нуклеарне доктрине. Владимир Путин потписао је измјене и сада у документу пише и да ће се агресија на Руску Федерацију од било које земље из војног блока, а мисли се на НАТО, сматрати агресијом читавог блока.
Руску нуклеарна доктрина измјењена је због одлуке САД-а, Француске и Велике Британије да Украјина може да користи њихове ракете дугог домета како би гађала циљеве дубоко у територији Русије. За сада се помињу ограничења на до 300 километара али Руси не желе да буду наивни јер није први пут да их је запад слагао. Даље, у измјењеном документу кога је потписао Путин пише како се предвиђа да напад на Русију или њене савезнике од стране ненуклеарне државе којој ће помоћи нуклеарна, захтјева одговор заједничким нападом Русије и њених савезника. Такође, обуздавање потенцијалног непријатеља од агресије на Русију и њене савезнике, један је од највиших државних приоритета.
"Москва се нада да ће Запад пажљиво проучити ажурирану руску нуклеарну доктрину. Она не садржи ништа о чему Запад не зна али треба да знају да се стриктно држимо става да морамо да учинимо све што је потребно да спријечимо нуклеарни рат. Ми се залажемо за то да се то не догоди. Још у совјетско време, ми смо то предложили Сједињеним Америчким Државама. Ажурирана нуклеарна доктрина не садржи ништа што би било другачије од онога што стоји у америчким документима о нуклеарном оружју", каже Сергеј Лавров, министар спољних послова Русије.
У Москви се надају да ће западни лидери добро прочитати шта пише у документу јер је, како наводе, све врло јасно и недвосмислено. Зашто се то каже, па зато што у Вашингтону, Бриселу, Лондону, Паризу и Берлину често документе тумаче онако како њима одговара, у зависности од ситуације. То, рецимо, раде са повељама Уједињених нација. У Вашингтону кажу како не виде разлог да због одлуке Москве мијењају распоред својих нуклеарних снага. Интересантно је и понашање САД. Тамо још увијек нису потврдили да су дали дозволу Украјини да користи њихове ракете. Зеленски је рекао да има одобрење али Бајден, на примјер, на то питање одбија да одговори. Питали су га то новинари и у Бразилу гдје се налази на Самиту Г20, али је одговоре избјегао. У Бијелој кући то нису хтјели да прецизирају,ни у Пентагону.
"Не видимо никакве разлоге за измјене у нашим нуклеарним снагама, али ћемо позвати Русију да престане са милитантном и неодговорном реториком. Ни САД ни НАТО не представљају никакву пријетњу по Русију", рекао је Метју Милер, портпарол Бијеле куће.
Ово је тек неодговорна реторика притом је и лицемјерство најгоре врсте. Кад се већ код лицемјера, из Бразила се огласио премијер Велике Британије. Тај је нашао да прича о нечијој неодговорности.
"Русија се служи неодговорном реториком, након што је Владимир Путин потписао указ којим је олакшана употреба руског нуклеарног наоружања. То неће одвратити нашу подршку Украјини", рекао је Кир Стармер, премијер Велике Британије.
Међутим, не мисле сви западни лидери исто као Бајден, Стармер и Макрон. Став Италије је да се њихово оружје испоручено Украјини може користити само унутар њених граница, на територији те земље. У НАТО-у пребацују врућ кромпир свакој земљи чланици Алијансе. Кажу да је на свакој држави понаособ да донесе одлуку хоће ли дозволити коришћење свог оружја послатог Украјини за циљеве у Русији.
"Увијек сам сматрао да је мудро не причати превише о томе шта радимо. Јасно је да је НАТО раније рекао, када савезници испоручују системе наоружања Украјини, најбоље је не стављати ограничења на њих. То је општи став, али је на савезницима појединачно да одлуче шта ће да раде", рекао је Марк Руте, генерални секретар НАТО-а.
Русија мора да има могућности да себе заштити, саопштио је турски лидер Реџеп Тајип Ердоган, коментаришући обновљену нуклеарну доктрину Русије.
"Мислим да је ова позиција Русије - прије свега, мјера предузета против понашања, усмјереног против ње саме... Овај потез Русије треба да размотре званичници НАТО-а. Русија има снагу и средства да се заштити. На исти начин ми, НАТО, морамо да се заштитимо и да предузмемо мјере да се заштитимо. Украјина и Русија су наши сусједи, морамо да заштитимо наше односе са њима. Надам се да ћемо што прије постићи прекид ватре и успоставити мир", каже Реџеп Тајип Ердоган, предсједник Турске.
Миру се надају и Словаци. Кажу да је одлука о коришћењу америчких, француских и британских ракета за гађање циљева у Русији погрешна одлука која ће само ескалирати ситуацију.
"Ово је незапамћена ескалација тензија, одлука која осујећује наде за почетак било каквих мировних преговора и окончање међусобног убијања Словена у Украјини. Словачке је неће подржати "ни на једном нивоу". Таква одлука има за циљ да осујети или одложи мировне преговоре", рекао је Роберт Фицо, премијер Словачке.
Што прије треба почети преговоре о миру, каже то и предсједник Србије. У обраћању нацији говорио је и о украјинском сукобу и рекао како је увијек, као лидер једне мале земље, говорио да Србија треба да се сакрије испод камена док невоља не прође али да га сада није срамота да каже како што прије треба почети са мировним преговорима јер даљи сукоб, каже, води у свјетску катастрофу.
"Прешли смо девет од десет степеника до потпуне катастрофе. Очекујем да ће дејствовање ракета АТАКАМС по Брјанској области у Русији, вјероватно изазвати даља дејства по енергетским објектима и мостовима на Дњепру". Сматрам да би даља ескалација довела до употребе нуклеарног оружја. Уколико би била угрожена Москва, довољно познајем председника Русије Владимира Путина да могу да кажем да се неће двоумити да употреби нуклеарно оружје", рекао је Александар Вучић, предсједник Србије.
А то је онда проблем за све.
"Србија потпуно неспремна за такав сукоб што се тиче склоништа, има мјеста само за 257.000 људи и да ће морати да се ради на прилагођавању простора да би се дошло до капацитета од милион, милион и по људи. Морамо све резерве да попунимо, не зато што очекујем да ћемо бити мета, али ако било ко у пречнику од 500 до хиљаду километара буде – исто нам се пише", каже Вучић.
Ситуација је јако компликована. Можда не би било лосе да ови који подржавају нападе ракетама дугог домета на територију Русије, још једном послушају многе западне војне стратеге и стручњаке који кажу да се Русија не може војно побједити. Тако би се и одлука одлазећег Бајдена могла тумачити као нешто на чему он нема шта да изгуби. На каквом губитку могу да буду Макрон и Стармер, тачније, Француска и Велика Британија када Трамп преузме дужност 20. Јануара, тек ће да се види с обзиром на то да су републиканци већ рекли како је Бајденова одлука погрешна. Зато Њемачка мудро ћути и не пада јој на памет да одобри употребу свог наоружања за напад на руску територију, рекли смо већ да су Италијани већ одбили… Како год се ово заврши, Европска унија је у овом сукобу одавно изгубила а на политичком пољу прије 14 дана када је Трамп побједио. Многи прогнозирају да им више неће пролазити досадашња политика, а с обзиром на то да се у свему ослањају на САД, мораће сада да се сагну пред Доналдом Трампом па како им он каже.
