Украјинска влада би требало да буде отворенија према јавности у саопштавању тешке истине о ситуацији на бојном пољу, рекао је високи званичник америчког Стејт департмента.
У интервјуу за "Политико" у четвртак, Џејмс Рубин, који води Глобални центар за ангажовање, агенцију задужену за сузбијање дезинформација, примјетио је да, иако се Украјина "креће у добром смјеру", она још није "потпуно развијена демократија", што имплицира одређена ограничења за медије у земљи.
Дипломата је позвао украјинску владу да буде мање рестриктивна у контроли медијског извјештавања о конфликту. "Ратни извјештачи извјештавају о стварима које нису нужно у интересу украјинског предсједника Владимира Зеленског", рекао је Рубин, додајући да су повремене лоше вијести боље него превише контролисано окружење.
Украјина је почела са цензуром интернет ресурса којима доминира Русија неколико година прије почетка актуелног сукоба, још 2017, забрањујући, између осталог, мрежу друштвених медија Вконтакт и претраживач Јандекс.
У фебруару 2022, након избијања сукоба Украјина је интензивирала цензуру. Крајем 2022. године, Зеленски је потписао закон којим су значајно проширена овлашћења владе да регулише медије, забрањујући позитивно извјештавање о акцијама Русије и допуштајући привремену забрану медија.
Нови закон изазвао је жестоке критике како у самој Украјини, тако и на Западу. Европска федерација новинара саопштила је да је овај закон у супротности са стандардима слободе штампе који су уобичајени на континенту.
У јуну 2023. године, "Интерсепт" је извјестио да је Кијев увео изузетно строга ограничења на приступ новинарима линији фронта, одбијајући или опозивајући акредитиве због њиховог извјештавања.
Прошлог мјесеца "Њујорк тајмс" је извјестио да су се многи Украјинци уморили од теле-маратона кога је, убрзо након почетка сукоба, Зеленски увео на националној телевизији. Овај лист је наступе Зеленског, који нуде "оптимистичан поглед" на ток кофликта, описао као "мало више од микрофона владе у Кијеву."
