"Tu sam za deset minuta, izvinite, dolazimo drug i ja", piše Nikolina, djevojka iz Novog Sada koja studira u Moskvi. Dan ranije dogovorili smo da se vidimo i napravimo priču o našim studentima u glavnom gradu Rusije. Rado je pristala da govori za ATV.

Pomislih: "Svaka čast, nema nagovaranja i molbi da se priča ispred kamere kako to kod nas često bude". Niklolina stiže sa desetak minuta kašnjenja. Za Moskvu je to zanemarivo. Kažem joj "Hvala ti što si na ovoj hladnoći došla i još provela u prevozu skoro sat vremena".

"Ma, opušteno, nije to ništa", odmahuje rukama na kojima su rukavice i kafa za ponijeti da se malo okrijepi, ali i zagrije dlanove. Užasno je hladno. Kratka šetnja do mjesta snimanja i nije nas nešto posebno zgrijala, ali smo odlučni da pričamo napolju, da se osjeti taj zimski moskovski ugođaj i prava ruska zima. Nikolina ima svjetsko prezime – Tesla. U Moskvi je završila osnovne studije, prevodilac je sa srpskog na ruski. Sada je na masteru međunarodnih odnosa.

Postoje, kaže, velike razlike između Rusa i Srba i u nekim segmentima života su kao sa druge planete. Ali, su spremni da pomognu.

Potrudio se i Strahinja iz Ivanjice. Momak koji je došao u Moskvu, a nije znao Ruski, upisao je medicinu. Prva je godina i želi da bude pedijatar. Došao je do nas sa Nikolinom i kad sam ga vidio mislio sam da joj je to drugar koji će joj praviti društvo dok ona s nama razgovara. Sjećam se da sam ga upitao "Gdje si pošao u toj jaknici na ovoj hladnoći?"

"Pa jeste malo pohladno danas", rekao je i objašnjavao kako jakna izgleda tanka, ali je skijaška i postavljena iznutra. Mene nije ubijedio, mislim da se smrzao, tako je izgledao. Na sve to, preziva se Poledica. Već se navikao na rusku zimu i hrabro grabi ka svom cilju.

Rusija je, kaže Strahinja, prepuna izazova, počevši od vremenskih, ali se čovjek navikne. Fakultet je, takođe, pun izazova.

Ima šta da kaže i Viktor. I to na tečnom srpskom iako je Rus. Ja sam mislio da je i on naš student u Moskvi, tako sam shvatio dok sam dobijao njihove brojeve, pa sam mu napisao da bih volio da čujem kako se on snašao u Rusiji i je li bilo teško naučiti jezik i prilagoditi se. On mi je napisao na našem "Dobro, ali ja sam Rus. I studiram srpski!"

"Odlično, vidiš kako si dobro naučio da se ne može skontati da si Rus" i tako je vrlo lako "pao" dogovor. Na fakultetu je slučajno dobio srpski i krenuo da studira. I dopalo mu se. Jezik je, kaže, težak ali njemu se sviđa. Izgovor je bio najveći izazov.

Viktor radi u ruskoj firmi koja ima projekte sa Srbijom. Jedini priča srpski pa se šali i kaže da bez njega, jednostavno, ne mogu. Bio je i prevodilac kada je reprezentacija Srbije u fudbalu, jesenas, igrala protiv Rusije u Moskvi. Dolazio je jednom, oduševio se.

Na kraju, veliko hvala ovim mladim ljudima što su stali ispred naše kamere i na debelom minusu ispričali svoje priče. I ta hladnoća lako može da se riješi. Recept je jednostavan, a može da bude rješenje i za mnoge druge stvari. Za kraj, kratka i jasna poruka.

"Dok u čoveku živi empatija i ljudskost, dok je duša topla, zima mu ne može ništa", kaže Poledica.