Амерички ловац Ф-22 "раптор" важи за један од најбољих борбених авиона пете генерације, а његов главни адут је изразито мали радарски одраз, односно стелт технологија која га чини "невидљивим" за противничке радаре.
Ипак, када се амерички "раптор" постави наспрам руског Су-35, постоји велика шанса да би у случају блиског сусрета у ваздуху "сухојева" летјелица однијела побједу, преноси "Јурејжа тајмс", позивајући се на истраживање и мишљење појединих америчких експерата и бивших пилота.
Иако вишенамјенски борбени авион Су-35 спада у четврту генерацију, тачније 4,5, у односу на америчког ривала овај ваздухоплов има веома висок ниво маневарских способности, већи је, бржи и има већи долет.
Са друге стране, Ф-22 захваљујући свом ниском радарском одразу може да закључа циљ на свом нишанском радару прије него што га противнички авион региструје.
Управо због тога што је при развоју "раптора" акценат стављен на стелт технологију, већина наоружања овог авиона у стандардној конфигурацији поставља се у унутрашњост летјелице. Постоји и опција монтирања четири носача за резервоаре или наоружање, на спољним подвесним тачкама испод крила, али би ово негативно утицало на његову "невидљивост".
За разлику од "раптора", Су-35 има огроман капацитет када је у питању наоружање, јер је опремљен са 12 спољних подвесних тачака за ношење различитих врста ракета ваздух-ваздух и ваздух-земља, што је прва предност руског авиона у блиским сусретима.
Шта је највећи недостатак Ф-22?
Највећи проблем америчког "раптора" у хипотетичком сусрету са Су-35, не би била мања количина наоружања, већ одсуство инфрацрвеног система за претраживање и праћење (ИРСТ, Infra-Red Search and Tracking).
Ради се о систему који користе готово сви борбени авиони за остваривање превласти у ваздушном простору, намијењеном за откривање и праћење објеката који емитују инфрацрвено зрачење, попут авиона и ракета.
Ова компонента функционише као пасивни сензор, што значи да не емитује сопствене сигнале, већ детектује инфрацрвена зрачења других летјелица. Стога ИРСТ пружа велику предност у ситуацијама када није могуће користити радар - приликом стелт мисија или у окружењу гдје постоји електронско ометање.
Његово дејство састоји се од неколико фаза. Најприје систем скенира окружење како би уочио изворе инфрацрвеног зрачења, а када открије покреће анализу како би на основу специфичног ИЦ одраза утврдио о каквој врсти циља се ради. Овај процес се може извршити неколико пута у једној секунди, због чега ИРСТ може пратити мете у покрету са великом прецизношћу.
Због ових карактеристика, авиони опремљени ИРСТ системом уживају низ предности. Прије свега будући да се ради о пасивном систему, ИРСТ не одаје локацију летјелице попут радара, што га чини идеалним средством за стелт операције.
Друга предност система је што може откривати циљеве на великим удаљеностима и то у условима у којима радар не би био толико ефикасан - током великих падавина или у густом диму. Такође, будући да за идентификацију циљева користи ИЦ одраз, изузетно га је тешко "преварити" употребом мамаца и других противмјера које се користе против радара.
На крају, највећа предност ИРСТ система, од великог значаја за потенцијалну борбу Су-35 и Ф-22, је могућност откривања стелт авиона, које радар не може да ухвати.
Зашто "раптори" немају ИРСТ?
Главни разлог што Ратно ваздухопловство САД није уградило овај систем на Ф-22 је финансијске природе. Наиме, приликом развоја, авијација је поставила ограничење од девет милиона долара на цијену авионике, која би према првобитном дизајну коштала чак 16 милиона.
Међутим, америчко ваздухопловство није дало упутства које тачно системе треба изузети како би авионика била јефтинија и ту одлуку препустила произвођачу. Тако је "Локид мартин" одлучио да међу опремом која ће бити уклоњена из дизајна буду ИРСТ, као и бочни радари.
Са друге стране, Су-35 има веома моћан ИРСТ, који се састоји од камере, означивача циља, ласерског даљиномера и инфрацрвених сензора. Присуство овог система, заједно са супериорним способностима за блиске дуеле и знатно нижом цијеном појединачног авиона, дају јасну предност руској летјелици у односу на "раптора".
Ово мишљење изнио је и стручњак за одбрану Алекс Локи, који сматра да би Су-35 брже уочио Ф-22 у дуелу на малој удаљености или мисији пресретања. Са тим се слаже и потпуковник и пилот америчке војске Дејвид Берк, који наводи да са Ф-22 никада не би улазио у блиску борбу са противником, већ би се трудио да искористи главну предност "раптора", тј. његове стелт карактеристике и борбу изван визуелног домета.
